Nadmašili su sva očekivanja i osigurali obaranje Ginisovog rekorda s ljudima istog imena na jednom mestu, piše Radio Slobodna Evropa.
Već od ranih jutarnjih sati, kilometarske kolone vozila kretale su se prema Kupresu, a u taj gradić se, prema policijskim procenama, slilo više od 30.000 ljudi. Među njima i gotovo 3.000 Ivana iz celog regiona, evropskih, pa i prekookeanskih zemalja.
„Dolazim iz Širokog Brijega, sa svojim unukom. Šta me motivisalo — hteli smo da dođemo i gotovo“, kaže sagovornik.
Drugi navodi da dolazi iz Rakitna, iz Slovenije. „Mi smo iz Rakitna. Ima nas oko 70, u nekoliko grupa“, priča sagovornik, a drugi dodaje: „Ja sam iz Sesveta, to je kraj Zagreba. Isto mi nije bilo teško da dođem. Super mi je ovde“.
Jedan Kuprešak kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa da živi u Zaprešiću, nedaleko od Zagreba, ali da rado voli da dođe kući jer je „sve prekrasno“. „Jako sam zadovoljan što sam ovde“, dodaje.
„Ja sam došao iz Splita. Drago mi je to, nema granica. Samo da je Ivan i da smo tu. I da nas ima toliko“, ističe jedan Splićanin.
Ideju za ovo okupljanje organizatori su crpeli iz pesme u kojoj je opevan trenutak kada su Kuprešaci morali napustiti svoja ognjišta, a pesma govorila da će se vratiti Ivan sa hiljadu momaka.
„Pesma koja je pevana je ’Moj Ivane‘ i baštinimo je već 25 godina u kontinuitetu. Ovaj projekat se ne radi jedan dan. Ovaj se projekat radi već punih 25 godina, i sad smo došli do realizacije toga“, kaže predsednik „Kupreških kosaca“ Matko Ćurković.
Organizatore je pomogla i lokalna samouprava. „Motivisalo nas je što je trend iseljavanja, a mi hoćemo da se zadržimo ovde. Ovo je samo jedan vid podrške i opstanka života na Kupresu“, ističe načelnik Kupresa Milan Raštegorac Komo.
Podrška je stigla i iz susedne Hrvatske. „Ivan je došao u ovaj lepi kraj koji pokazuje postojnost života, budućnosti, mislim da je nešto prelepo“, kaže savetnik hrvatske predsednice Ante Deur.
Za obaranje rekorda bilo je potrebno 1.100 Ivana, akreditaciji je pristupilo njih 2.973, a na postrojavanju bilo 2.325. Sve se odvijalo pod budnim okom službenog notara i Ginisovih sudija iz Londona.
