Gulnara Karimova — najlepša i najomraženija ličnost Uzbekistana — nikad se nije pokoravala ni zakonima ni tradicijama. Rođena kao pionirka, nije dozvolila da je društvo pretvori u primernu muslimansku ženu. I danas, kada se protiv nje vodi krivični postupak za korupciju, ona je najbolje čuvani zatvorenik. Vrh Uzbekistana se plaši i njene sene.
Gulnara, kćerka prvog predsednika Uzbekistana Islama Karimova, dugo godina je smatrana najuticajnijom ličnošću te siromašne srednjoazijske države. Rođena u komunističkoj porodici, od oca Uzbeka i majke Ruskinje (Tatjane), ona nikad nije prihvatila muslimanske običaje svoje zemlje koji su nakon osamostaljenja Uzbekistana počeli da zahvataju društvo.
Lepa, pametna i ambiciozna, sa svega 19. godina udala se za američkog biznismena avganistanskog porekla Mansura Maksuda. Mladi bračni par se odmah bacio na uvećavanje svog bogatstva: preuzeli su kontrolu nad izvozom naftnih derivata, pamuka, proizvodnjom pića i isporukama šećera. Tada su se prvi put čule optužbe da se „uzbečka princeza“ koristi nezakonitim radnjama. Paralelno sa tim ona rađa dvoje dece.
Već 2001. godine, kada završava magistraturu na Univerzitetu Harvard, bajka se završava — brak se raspao. Razvod se završio međunarodnim skandalom. Mansur je uz pomoć svojih veza obezbedio da deca pripadnu njemu, a američki sud je naložio hapšenje Gulnare. Međutim, tada je i „uzbečka princeza“ pokrenula svoje veze — u Uzbekistanu je pokrenut krivični postupak protiv Maksuda za mahinacije, utaju poreza i primanje mita i raspisana je međunarodna poternica protiv njega. Tek sedam godina kasnije, sud u Nju Džerziju decu je vratio Gulnari.
Jednom se živi
Nakon razvoda, Gulnara je počela da živi sa novim poslovnim partnerom Rustamom Madumarovim. Upravo preko njegovih ofšor firmi ona će kupovati preduzeća i prati novac u Uzbekistanu.
Internet su preplavile golišave fotografije Gulnare, što je u patrijarhalnoj sredini kakav je Uzbekistan izgledalo kao najgora pornografija. O njenim zabavama sa „zlatnom omladinom“ su se pričale priče. U zemlju je dovodila poznate pevače, između ostalih i Stinga.
Okušala se i kao modni kreator, pevala je pod pseudonimom Guguša. Ima duete sa Enrikeom Iglesijasom i Monserat Kabalje. Čak je snimila album i na engleskom jeziku.
Jednom rečju, volela je sve što vole mladi. Doduše, mladi na Zapadu, ali ne i u patrijarhalnoj sredini Centralne Azije. Diplomatske depeše koje je objavio „Vikiliks“ pokazuju da su Karimovu smatrali „najomraženijom ličnošću“ u Uzbekistanu.
Politika, biznis i kriminal
Gulnara Krimova je bila veoma aktivna u političkom životu Uzbekistana. Već sa 23 godine postala je savetnica u Ministarstvu inostranih poslova, kasnije je tu istu funkciju obavljala pri Ambasadi u Rusiji, dok je 2008. godine bila predstavnica Uzbekistana pri UN u Njujorku. Dve godine kasnije imenovana je za ambasadorku svoje zemlje u Španiji. Uskoro su svi počeli da je smatraju očevom naslednicom.
Međutim, ono u čemu se najviše proslavila je biznis. Ona je stvorila pravu poslovnu imperiju „ispod žita“. Sa njenim imenom se povezuje najveći mobilni operater u zemlji — „Uzdunrobita“, kao i medijski holding „Tera grup“. Osim toga, pretpostavlja se da je imala monopol na banerne reklame i štampanje. Time se može delimično objasniti što se njen lik na fotografijama po ulicama sretao praktično na svakom koraku.
Strmoglavi pad
Kad je mislila da je nedodirljiva, desio se njen pad. Godine 2012. tužioci nekoliko država počelo je istragu o njenoj umešanosti u uzimanje mita. Kasnije je tome pridodato pranje novca, falsifikovanje dokumenata, čekova, itd. Prema verziji istražitelja, Gulnara je uzimala novac od stranih kompanija koje su želele da rade u Uzbekistanu. Visina mita „uzbečke princeze“ iznosila je između deset i više stotina miliona dolara. Jedan po jedan, računi u zapadnim bankama su zamrzavani, dok su njeni protivnici u Uzbekistanu krenuli u ofanzivu protiv nje. Jedan broj televizija i radio-stanica povezivanih sa njom je zatvoren, a računi njenih kompanija zamrznuti su zbog navodnog neplaćanja poreza. Protivnici su skupili sve kompromitujuće informacije protiv nje i predali ih njenom ocu.
Predsednik Karimov je pobesneo i naložio da okrivljena bude stavljena u kućni pritvor. Mediji su pisali da je otac tada čak fizički nasrnuo na kćerku. Godine 2014. ona je faktički nestala iz javnog života. Mediji, internet, društvene mreže u potpunosti su prestali da pišu o njoj. Niko nije znao gde se nalazi. Bilo je saopštenja da se obezbeđenje prema njoj ophodi „gore nego prema psu“.
Nakon smrti Islama Karimova 2. septembra prošle godine, čijoj sahrani nije prisustvovala, nove vlasti su izrazile saučešće njenoj majci i sestri Loli, sa kojom je Gulnara prekinula kontakt 2001. godine. Njeno ime niko nije pomenuo. Bukvalno dva meseca kasnije pojavila se informacija da je otrovana i u tajnosti sahranjena.
Vrlo je čudno što su vlasti Uzbekistana sada objavile da je Gulnara u zatvoru, da je bez prisustva javnosti i bez advokata osuđena još 2015. godine na pet godina zatvora i da se protiv nje vodi nova istraga. Najverovatnije se radi o novcu. Bez zvanične optužnice, skoro je nemoguće vratiti zamrznuta sredstva u zemlju. Postoji mogućnost da bude proglašeno da su ona oteta od uzbečkog naroda i tada se može očekivati da budu vraćena u budžet.
A novac nije mali. Od navodnog uzimanja mita, pljačke, zloupotrebe državnog novca i neplaćanja poreza, lepa Uzbekistanka je sakupila neverovatnih 1,942 miliona dolara. Samo u švajcarskim bankama zarobljeno je oko 800 miliona švajcarskih franaka. U Rusiji Gulnara ima račun sa 6 miliona dolara, luksuzni penthaus u Moskvi i vilu u najluksuznijem delu grada — Rubljovci, osam stanova i kompleks hotela na Jalti.
Bilo kako bilo, ako je i živa, malo je verovatno da će Gulnara Karimova ikada izaći na slobodu. Jedini čovek koji bi mogao da ima milosti prema njoj — njen otac — više nije živ. Za visoke državne funkcionere Uzbekistana, Gulnara je suviše opasna jer mnogo zna, tako da bi kazna mogla da bude doživotna. Neslavni kraj za najlepšu ženu Srednje Azije.
