Ruski sistem strateškog nuklearnog odgovora, tzv „Mrtva ruka“ Generalštaba u specijalnoj komandi strateških nuklearnih snaga u kompleksu na dubini od 300 metara ispod zemlje severoistočno od Moskve već je u stanju automatske uzbune najvišeg prioriteta. Elektronska i kontrolna mreža „Kazbek“ dobila je informacije od operatora na radaru i senzorskom sistemu sa specijalnog terminala „Krokusa“, sve je prosleđeno sistemu „Kavkaz“ koji objedinjuje radio-mrežu, releje i izviđačke satelite i čini jezgro ruske strateške komande i kontrole.
Dežurni ruski general u trenutku zaključuje da je cilj lansiranja samo jedne američke rakete iz baze u Rumuniji, zapravo, pokušaj da se samo jednom nuklearnom eksplozijom na određenoj visini stvori takav elektromagnetni efekat koji bi izbacio iz upotrebe celokupan ruski komandni i komunikacioni sistem, kao neophodna uvertira za masovan američki strateški nuklearni udar po ciljevima u Rusiji.
Predsednik Putin ima samo nekoliko minuta za razmišljanje i odluku: je li američka raketa ispaljena iz Rumunije zaista nosač elektromagnetnog udara koji bi obezglavio rusku komandu za atomski rat, je li reč o tehničkoj grešci na ruskim satelitima i senzorima u svemiru, radarima na kopnu, možda je to slučajno lansiranje, da li je iz Vašingtona došla neka obavest o toj raketi, moguća najava njenog ispaljivanja, da se ta obavest nije negde zagubila, kakvo je stanje američko-ruskih odnosa u poslednjih nekoliko dana…
Ruski nuklearni odgovor, ili udar, mora biti potvrđen sa tri mesta: predsednik Putin, ministar odbrane general Šojgu i načelnik Generalštaba general Gerasimov. Sva trojica imaju crne kofere s uređajima za odobrenje upotrebe nuklearnih snaga. Kako u nekoliko minuta koordinisati stavove trojice najodgovornijih ljudi Rusije za slučaj atomskog rata? Jer, u slučaju da je američka raketa ispaljena sa teritorije SAD, imaju od 25 do 30 minuta, ako je lansirana sa atomske podmornice u Pacifiku od 12 do 18 minuta zavisno od lokacije podmornice, ali ako raketa poleće iz Rumunije vremena za razmišljanje o čemu se radi skoro da i nema.
Prošle je godine načelnik Generalštaba Ruskih oružanih snaga, general armije Gerasimov upozorio Zapad da širenje NATO-a na Istok direktno ugrožavanje bezbednosti Rusije. Dodao je i da svet polako klizi ka nuklearnom ratu. Rusi govore i o preventivnom udaru na američki raketni štit u Evropi. Možda takav ruski potez, sada i na prvi pogled, deluje nerealno, ali da će američke rakete u Rumuniji i Poljskoj povećati nesigurnost u Rusiji, to je sasvim sigurno. A u atmosferi nesigurnosti, u momentu neke političke krize između Moskve i Vašingtona, lako može da se izgubi razlika između rata na papiru i rata u stvarnosti. To je, zapravo, bit današnjih problema vojnih odnosa Moskve i Vašingtona: vi nama stavljate u blizini naših granica rakete kojima možete da obezglavite naš sistem komande i kontrole strateških nuklearnih snaga, pa time odmah i celokupan ruski ofanzivni strateški nuklearni arsenal u roku od pet do sedam minuta, nama, ako procenimo da stvari mogu da krenu tim putem, ne ostaje ništa drugo nego da vam te rakete u prvom udaru uništimo.
Moskva već duže upozorava Vašington da će na svaki način odgovoriti na američki plan razmeštanja raketnog „štita“ u Poljskoj i Rumuniji. Rusija je predlagala zajednički projekat takvog „štita“, nudila je za taj „štit“ svoje radarske stanice i celokupnu infrastrukturu, zatim je predlagala da na objektima „štita“ povremeno borave i ruski posmatrači, da bi na kraju tražila od SAD pismene garancije da taj antiraketni „štit“ nije uperen protiv Rusije. Svi ruski predlozi elegantno su odbijeni s objašnjenjem da Rusi treba da veruju da se „štit“ pravi radi odbrane od iranskih raketa. Rusi su ljubazno zamoljeni da veruju na reč. Posle svega što se u Evropi i u svetu desilo od 1991. do danas?
