„To je dalekovidan potez, jer u ovoj situaciji ne bi trebalo nasedati na provokacije i sprovoditi, rekao bih, glupu politiku — ’odgovorićemo istom merom‘. Ono što je zaista potrebno za relaksaciju rusko-američkih odnosa jeste odmerenost i uzdržanost. Proterivanje diplomata je dovoljna i veoma ozbiljna mera, jer će ugroziti određene američke projekte u Rusiji, uticaće na proces izdavanja viza i stvoriće određene prepreke u komunikaciji. Ali to ni približno nije ono na šta pozivaju određene ’usijane glave‘ — da se drastično smanji broj kanala komunikacije između Moskve i Vašingtona. To bi zaista bilo loše za ceo svet i moglo bi da ugrozi ruske nacionalne interese i negativno utiče na rusko-američku saradnju, kako u Siriji tako i na ekonomskom planu“, rekao je za Sputnjik doktor istorijskih nauka Aleksandar Kubiškin.
Podsetimo, Vašington je rešio da pooštri sankcije protiv Rusije, kako bi kaznio Moskvu zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine. Reč je o najoštrijim sankcijama SAD protiv Rusije od početka ukrajinske krize 2014. godine.
Te restriktivne mere su u suštini usmerene protiv ruske politike u energetskoj sferi, a deluju kao pokušaj da se Rusija potisne sa evropskog energetskog tržišta.
Kao odgovor na ove neprijateljske poteze, Putin je naredio da 755 američkih diplomata napusti Rusiju i najavila da će zapleniti američku diplomatsku imovinu u dva kompleksa.
Tako će u Rusiji ostati onoliko američkih diplomata koliko ima i predstavnika ruske diplomatske misije u SAD — po 455 sa svake strane.
Nakon što je počela nova runda „rata sankcijama“ mnogi eksperti su prognozirali da će ruski odgovor na nove američke kaznene mere biti „neočekivan i bolan“. I u tome su bili u pravu.
Za mnoge je neočekivano bilo to što se Putin, uprkos gruboj igri Amerikanaca, usprotivio dodatnom uvođenju sankcija Vašingtonu, dok su, s druge strane, Amerikanci proterivanje njihovih diplomata iz Rusije ipak doživeli kao „bolan udarac“.
Putin je izjavio da je protiv uvođenja novih sankcija SAD jer bi to moglo da naškodi kako bilateralnim odnosima tako i samoj Rusiji.
Ruski predsednik je napomenuo da je Moskva, čak i u trenutnoj teškoj situaciji, posvećena daljoj saradnji sa SAD u oblastima u kojima je saradnja od velikog značaja.
„Mi imamo šta da kažemo i možemo da uvedemo ograničenja u takvim sferama naših zajedničkih aktivnosti, što bi bilo veoma bolno za američku stranu. Ali, ne smatram da bi to trebalo učiniti, jer bi to nanelo štetu razvoju međunarodnih odnosa, a ne samo rusko-američkih“, rekao je ruski predsednik.
Kao oblasti koje bi u slučaju uvođenja sankcija najviše pogodile SAD Putin je istakao oružje za masovno uništenje, borbu protiv terorizma, avijaciju, kosmos i energetiku.
Međutim, ima i analitičara koji smatraju da proterivanje američkih diplomata nije nimalo blaga kazna za Amerikance.
„Reakcija Moskve je oštra. Američko rukovodstvo nastavlja da igra igru ’dobar policajac — loš policajac‘, i Rusija je morala da reaguje, iako zvanična Moskva nikada nije ni gajila iluzije da se američka politika menja u zavisnosti od toga ko je na čelu te zemlje. Podsećanja radi, takozvani amandman Džekson—Vanik usvojen je početkom osamdesetih, ali je bio na snazi i krajem osamdesetih, kada je vladala euforija zbog poboljšanja sovjetsko-američkih odnosa, i tokom devedesetih, kada je Zapad bio oduševljen demokratskim procesima, to jest ’puzajućim raspadom‘ Rusije. Taj amandman je bio na snazi i kada su Putin i Buš Mlađi imali relativno dobre i poverljive odnose sredinom dvehiljaditih. Stoga, nema razloga da se posebno uzbuđujemo zbog novih sankcija, jer je to bio očekivan potez Amerikanaca. Tramp se ponaša kao realista i razmišlja pre svega kao poslovni čovek, a jasno je da će nove antiruske sankcije, pre svega, naškoditi američkim partnerima u Evropi. Što se tiče Rusije, ona je morala da pokaže da je spremna da odgovori Vašingtonu ukoliko dođe do eskalacije konflikta, ali sama neće nikada provocirati konflikt“, smatra analitičar Dmitrij Oficerov Beljski, sa ruske Visoke škole ekonomije.
