Pens je stigao u Estoniju da bi uverio baltičke saveznike Vašingtona u spremnost Trampove administracije da zaštiti zemlje regiona od „ruske agresije“, prenosi „Foks njuz“. U intervjuu za televiziju, Pens je izrazio nadu da će zarad mira i stabilnosti u svetu Rusija „promeniti svoje ponašanje“ prema Ukrajini i prekinuti da podržava „režime“ u Iranu i Severnoj Koreji.
Pens je u intervjuu rekao da su neprihvatljive „destabilizujuće aktivnosti Rusije“.
Američki političar je istakao da će Tramp vrlo brzo potpisati zakon o antiruskim sankcijama.
Pens je obećao je da će SAD zaštiti NATO saveznike od napada, uključujući i baltičke države, koje sa nervozom posmatraju sve veće vojno prisustvo Rusije u regionu, javlja AP.
„SAD sa predsednikom Trampom na čelu čvrsto stoje iza Člana pet koji govori o međusobnoj zaštiti — napad na jednog od nas je napad na sve nas“, rekao je Pens novinarima na sastanku sa predsednicima Estonije, Litvanije i Letonije u Talinu.
Kako navodi agencija, međusobna zaštita je od vitalnog značaja za tri male bivše države Sovjetskog Saveza koje se graniče sa Rusijom i koje su bile pod okupacijom sovjetskih trupa skoro pet decenija pre nego što su ponovo postale nezavisne 1991. nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Primećujući da Tramp „zna da je bezbednost osnova našeg napretka“, Pens je istakao da će Amerika i baltičke države tražiti nove načine za to jačajući i međusobnu trgovinu koja trenutno iznosi do 3,5 milijardi dolara i sve veći broj međusobnih investicija.
On se prethodno sastao sa predsednicom Estonije Kersti Kaljulaid, predsednikom Letonije Rajmondsom Vejonisom i predsednicom Litvanije Daljom Gribauskajte.
Estonija trenutno predsedava rotirajućim predsedništvom 28-člane Evropske unije.
Takođe je predviđeno da Pens obiđe NATO trupe iz Britanije, Francuske i SAD koje se nalaze u Estoniji.
Alijansa je rasporedila oko 4.000 vojnika i oružja u tri baltičke države i Poljskoj kako bi se suprotstavila prisustvu Rusije u regionu Baltičkog mora.
Pensova poseta Estoniji je prva tačka evropske turneje, posle koje slede Gruzija i Crna Gora, dva druga regiona koji se, kako navodi AP, suočavaju sa snažnim pritiskom Rusije.
