Pošto je nacrt zakona o novim sankcijama protiv Rusije koji je već odobrio američki Kongres podržala većina poslanika, praktično ostaje bez sumnje da će ga predsednik Donald Tramp potpisati i on će na kraju postati zakon, piše za „Hil“ direktorka programa za Rusiju i Evroaziju Centra za strateška i međunarodna istraživanja Olga Oliker.
Međutim, analitičarka smatra da Vašingtonu „treba ono što sankcije ne mogu da pruže“, odnosno „ona politika koja bi priznala da Rusija predstavlja važan izazov spoljne politike, čiji rešenje putem samo jednog zaoštravanja nije moguće“.
Olikerova smatra da ekonomske mere koje se utvrđuju na zakonodavnom nivou predstavljaju neefikasan spoljnopolitički instrument: sankcije se na prvom mestu karakterišu fleksibilnošću i mogu se relativno lako ukinuti ukoliko to bude potrebno, ali, pretvaranjem u zakon, biće ih mnogo teže ukinuti ova fleksibilnost će se izgubiti.
„U takvim slučajevima, američke diplomate imaće manje sredstva za uticaj na državu koja je pod sankcijama i manju mogućnosti pregovora i pronalaska inventivnijeg načina za napredovanje“, objašnjava ona.
Olikerova smatra da će na kraju efekat američkih sankcija biti ograničen, jer one neće moći da dovode ni do pada vlada, ni do promene u politici zemalja. Prava šteta politike Vašingtona biće u tome što će iz nje biti isključena diplomatija, a upravo tome su sve skloniji i u SAD i u Rusiji, ističe analitičarka.
„U ovom opasnom trenutku za svetsku istoriju Sjedinjene Američke Države i Rusija zajedno mogu ili da poboljšaju situaciju, ili da je značajno pogoršaju. Bez saradnje između dve sile pod znakom pitanja će biti i budućnost Ukrajine i bezbednost Evrope u celini i sâmo postojanje Sirije, a ovaj spisak još može da se produži“, upozorava analitičarka.
Rusija zaista predstavlja „kritičan spoljnopolitički izazov“ za Ameriku, a ovaj izazov se ne sme ni satanizovati ni ublažavati, kaže autorka. Umesto sankcijama, Kongres treba da se pozabavi razvojem „dobro promišljene, vešte i suptilne politike“, zaključuje ona.
