Stručnjaci ocenjuju da Vašington želi da udari na ruski energetski sektor i informatički sektor tako što će Rusima onemogućiti kupovinu cevi za gasovode i naftovode, nabavku tehnologije za bušenje nafte u polarnim uslovima, kupovinu IT tehnologije, a takođe se zabranjuju i američka ulaganja u Rusiju veća od deset miliona dolara, kao i zajednički projekti sa američkim energetskim kompanijama.
Čini se da SAD nije briga što brojne vodeće američke kompanije već sarađuju sa ruskim firmama i žele da vade naftu u Rusiji, pa će se ove sankcije kao bumerang vratiti američkoj privredi.
Zbog sankcija Rusiji Sjedinjene Države mogu da ostanu bez podrške Moskve kada je reč o obuzdavanju Severne Koreje, ali i rešavanju brojnih drugih svetskih kriza. Najavljuje se i mogućnost asimetričnih odgovora poput obustave isporuka obogaćenog uranijuma za američke centrale i isporuka titanijuma koji koristi boing. I Brisel je nezadovoljan novim američkim sankcijama jer bi one gotovo sigurno mogle da dovedu u pitanje i neke strateške projekte poput „Severnog toka 2“, ali i „Turskog toka“.
Konstantin Voronov, šef sektora Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka, ističe da će se u borbi na relaciji SAD — Rusija posredno naći i EU, a postradaće veliki energetski projekti i finansijska sfera, jer će doći do smanjivanja obima kreditiranja.
„Na udaru novog paketa sankcija će se naći investicije, kao i opšta atmosfera poverenja. Doći će do pogoršanja u trgovinsko-ekonomskim i finansijsko-ekonomskim odnosima“, upozorava Voronov.
On dodaje da su i velike transnacionalne naftne kompanije „Ekson“, „Britiš petroleum“ i „Ševron“ negativno reagovale na najavljene mere i počele da lobiraju u korist ublažavanja ili čak neusvajanja novog paketa sankcija.
„U prilično nezgodnoj situaciji se nalaze male države, jer su one ranjivije od velikih igrača. Mada možda ove male države i ne razmišljaju o mogućim efektima sankcija, udari ih se neće direktno ticati, već posredno. Dakle, kao posledica sankcija i razmene različitih mera između Rusije i SAD, doći će posredno do pogoršanja trgovinsko-ekonomske klime, odnosno uslova razmene roba i usluga, kao i svega onoga za šta su se prethodno borili u okvirima STO“, navodi ruski stručnjak, objašnjavajući da tako, kroz posredne mehanizme, konflikt velikih igrača može pogoditi i male države.
Sa druge strane, Evropsku uniju će, smatra Voronov, ovo možda naterati da stavi prst na čelo i da razmisli šta joj je činiti, kako se ne bi našla u unakrsnoj vatri međusobnih udara SAD i Rusije.
„Jasno je da će Rusija svakako sprovesti neke mere u smislu zaštite svojih interesa. Zato bi valjalo da Brisel smisli korake kako bi zaštitio svoje pozicije“, savetuje sagovornik Sputnjika.
Voronov ukazuje na još jedan momenat. Za Evropu je, kako napominje, „zelena energetika“ na prvom mestu, pa ne samo u Nemačkoj, nego i u Belgiji planiraju da zatvore nuklearke. U Francuskoj još nemaju nameru to da urade, ali zato u Švedskoj već rade na tome.
„Zbog ove tendencije, gas je preko potreban Evropi, zbog ostvarivanja energetskog balansa. Na ugalj u tom smislu naravno ni ne misle, imajući u vidu sve štetne gasove koji se emituju pri njegovom sagorevanju. Imajući u vidu da je američki gas iz škriljaca skup, a freking nedovoljno razvijena, ali i opasna metoda, Evropljani su dovoljno i stručno kvalifikovani, ali i pametni da shvate šta ih čeka zbog razmene sankcionih mera i da pokušaju da nađu izlaz“, kaže Voronov na kraju razgovora za Sputnjik.