Iako se trenutno stanje u američkom društvu ne može nazvati šizofrenijom, svakako postoji nešto što bi moglo da se okarakteriše kao neurološki indukovano stanje — obrazovanjem, filmovima, knjigama, ali i putem medija stvarate predrasude o Rusima i otuda ono što mi zovemo rusofobijom, objašnjava psiholog Žarko Trebješanin u emisiji „Drugi pogled s Ljubinkom Milinčić“ glavne urednice Sputnjika.
Trebješanin smatra da konstantan pritisak medija na Trampa zbog odnosa američkog predsednika i ruskog lidera Vladimira Putina u velikoj meri liči na opsesiju — stvorena je atmosfera da je u pitanju zaverenički odnos, što oni kojima je to u interesu vrlo vešto koriste kako bi se ti zategnuti odnosi održavali u životu što duže.
„Međutim, Trampov najveći problem je što se svim snagama trudi da pokaže kako nije prijatelj sa Rusima. Mislim da bi Tramp trebalo da ignoriše optužbe da su ga Rusi doveli na vlast, jer čak i da zaista želi da popravi odnose sa Moskvom, njegove težnje da američkoj javnosti dokaže suprotno će stvoriti veliki problem“, ističe.
Sa druge strane, novinar i šefa biroa „Inter medija agencije“ Jovan Džon Bosnić tvrdi da su Amerikanci oduvek bili pod uticajem medija, a vlasnici tih medija su ujedno i vlasnici vojno-industrijskih kompleksa.
Stoga oni nastoje da diskredituju aktuelnog predsednika Donalda Trampa, koji predstavlja „američki san“, budući da je na vlast došao samostalno — niko mu nije pomogao i zbog toga nikome ni ne duguje, što se u Americi nije dogodilo u poslednjih 100 godina, tvrdi on.
„Ranije je postojala veza između oligarha iz senke i predsednika, ali Tramp je taj sistem srušio. Amerika je najzad dobila predsednika a ne ’aparatčika‘. Nemam nikakav strah da će uspeti da sklone Trampa sa vlasti, on je za mene nova vrsta kombinacije potpune otvorenosti i direktnosti“, kaže.
Za razliku od Bosnića, Trebješanin je skeptičan da će Tramp uspeti da izgura svoj mandat, jer ne treba potcenjivati vojne krugove budući da je reč o ekonomski najjačim organizacijama u SAD, koje na raspolaganju imaju izuzetno velike poluge moći. Po sredi je, kako kaže, sistem koji ne trpi nestašne momke kao što je Tramp.
Govoreći o rusofobiji, Trebješanin upozorava da se ona može otrgnuti kontroli, baš kao što je to bio slučaj i sa antisemitizmom pred Drugi svetski rat.
„Antisemitizam nije mišljenje, već je bolest. Postoje timovi ljudi koji tu sliku prave i šalju putem političkih poruka, informativnih emisija, ali najgore je kad se to uvuče u svakodnevni život“, ističe.
Za Trampa bi veoma važno bilo ako bi uspeo da pridobije medije, umesto da sa njima vodi konstantni rat, kako bi promenio sliku o Rusima, navodi on i dodaje da je na tome neophodno raditi postepeno, ukazivati na bogatstvo ruske istorije i kulture, a ne prikazivati ih kao ozloglašene, vulgarne i nekulturne ljude.