Za dokument je glasalo 419 kongresmena, a tri su bila protiv.
Nakon toga, dokument mora da razmotri Senat, a zatim, ukoliko bude usvojen, ide na potpisivanje kod predsednika. U slučaju da budu usvojene nove sankcije bi mogle da budu najveće od početka 2014. godine, kada je zbog događaja na Krimu, u Ukrajini i tzv. „mešanja Rusije“ u izbore u SAD usvojen čitav paket mera protiv ruskih fizičkih lica i kompanija.
Bela kuća je saopštila da, u principu, podržava dokument kojim su predviđena ozbiljna ograničenja ovlašćenja predsednika po pitanju usvajanja i, shodno tome, ukidanja sankcija.
Konkretno, nacrt zakona sadrži stavku koja obavezuje predsednika da unapred sa poslanicima uskladi bilo kakvo ublažavanje ili ukidanje sankcija. Prethodne restriktivne mere su, kao po pravilu, uvođenje predsedničkim dekretima i odgovarajućim naredbama Ministarstva finansija SAD.
Kremlj je očekivano saopštio da „krajnje negativno“ ocenjuje nacrt zakona, a EU ga je nazvala „jednostranim akcijama Vašingtona“.
