Zvanični Zagreb je, kako se navodi, tražio od glavnog pregovarača EU za „bregzit“ da se kroz pregovore omogući Hrvatima da žive i rade u Britaniji od jula sledeće godine i da time steknu beneficije koje će imati državljani zemalja-članica Evropske unije kada Britanci napuste taj blok, što bi trebalo da se dogodi 2019. godine.
„Za razliku od građana preostalih 26 država EU, Hrvati nemaju automatsko pravo da žive i rade u Britaniji zbog privremenih restrikcija koje su uvedene posle ulaska Hrvatske u EU 2013. godine. One su na snazi do 30. juna 2018. godine, a London bi mogao da ih produži za dve godine“, navodi „Politiko“.
Ukoliko do toga dođe, Hrvati ne bi mogli da imaju korist od ponude britanske premijerke Tereze Mej za „rešenim statusom građana EU“ posle „bregzita“, ocenjuje taj portal.
„Prava građana su veoma važna za Hrvatsku, kao i specifična pozicija u odnosu na slobodu kretanja radnika“, navela je savetnica hrvatskog premijera Andreja Plenkovića Maja Bogdan.
Ta tema je bila na dnevnom redu i kada je prošle jeseni glavni pregovarač EU u slučaju Bregzit Mišel Barnije posetio Zagreb, ali je pitanje doseglo dramatičan nivo u kasnijim konsultacijama.
„Hrvatski demarš, zasad limitiran na diplomatske razgovore iza zatvorenih vrata, rani je signal da specifični zahtevi pojedinih država-članica izlaze na površinu i tokom ranih pregovora i dodatno komplikuju sve. To sugeriše da tražena kohezija u EU možda neće potrajati“, navodi „Politiko“.
„Na papiru, Hrvatska ne može da blokira dogovor sa Britanijom jer je za postizanje konačnog dogovora neophodna kvalifikovana većina država-članica, a ne konsenzus. Zasad, Zagreb ne preti Briselu, ali nesaglasje u EU nosi politički problem i moglo bi Londonu da dâ vetar u leđa da iznese nove zahteve“, ocenjuje briselski portal.
