Nejasno je kako ove namere doprinese povećanju bezbednosti, rekao je Mihail Uljanov.
„Ova izjava pokazuje nastavak politike Vilnjusa za eskalaciju napetosti i povećavanju naoružanja, pri čemu ne svojeg, već naoružanja trećih zemalja u neposrednoj blizini ruske granice“, istakao je Uljanov.
„Nije jasno kako to može da doprinese jačanju bezbednosti u Baltičkom regionu, uključujući i bezbednost same Litvanije, efekat realizacije takvih poziva sigurno bi bio suprotan: jer u međunarodnim odnosima, uključujući i vojnu oblast, svaka akcija daje reakciju. Očigledno rukovodstvu Litvanije nije dosta negativnih posledica za stanje stvari u Evropi koje su uzrokovane stvaranjem objekata protivraketne odbrane u Poljskoj i Rumuniji. I ono bi želelo da pogorša situaciju“, naveo je Uljanov.
On je obratio pažnju da je ovaj pristup „u suprotnosti sa politikom litvanskih saveznika u NATO-u i Evropskoj uniji, koji su ozbiljno zabrinuti zbog opasnih trendova na evropskom kontinentu i pozivaju na njihovo otklanjanje“.
„Podsetiću vas da je krajem prošle godine na ministarskom sastanku OEBS-a u Hamburgu u tu svrhu na inicijativu Nemačke odlučeno da se započne ’strukturirani dijalog‘ u oblasti bezbednosti. Iako se Litvanija pridružila ovoj odluci, nacionalna politika Vilnjusa, očigledno, računa ne na dijalog, već na jačanje vojne konfrontacije“, zaključio je ruski diplomata.
Predsednica Gribauskajte je u četvrtak posmatrala međunarodne vojne vežbe NATO-a „Torbrukovo nasleđe 2017.“ u Šjauljaju, gde je rekla da je korisno da se američki protivraketni sistemi „Patriot“ nalaze u baltičkom regionu na redovnoj osnovi i da bi „to obezbedilo veći stepen bezbednosti za sve naše zemlje“.