Rezultate i zaključke izveštaja za Sputnjik komentariše Džonatan Portes, profesor ekonomije i socijalne politike na Fakultetu politike i ekonomije Kraljevskog koledža u Londonu. Portes je jedan od osnivača i vodećih stručnjaka centra koji je izradio ovu studiju, to jest izveštaj.
O ekonomskim posledicama:
Prvo, mora se reći da postoji visok stepen neodređenosti i nepoznanica. Mi ne znamo kakve olakšavajuće mere vlada može da uvede. Mislim da bismo se, ako zaista Tereza Mej ispuni svoju pretnju i ne dođe do dogovora sa EU, našli u pravničkom ćorsokaku. Ne radi se samo o tome što bi se pojavile brojne barijere između Velike Britanije i ostatka Evrope, već bi i status različitih postojećih ugovora između britanskih izvoznika i uvoznika i njihovih kontinentalnih partnera bio potpuno nejasan. Pojavilo bi se i pitanje da li će biti nadležna jurisdikcija Evropskog suda kao višeg arbitra u ovim pitanjima.
Takođe, u odnosu na britanske građane koji žive negde drugde u Evropi, otvorilo se pitanje već prvog dana nakon „bregzita“, da li će oni izgubiti pravo koje sad imaju da žive i rade u ostalim državama-članicama EU.
Tu su i pitanja koja se tiču poljoprivrede, konkretno proizvodnje hrane: mogu da se jave problemi u vezi sa standardima i uopšte sanitarnom bezbednošću na osnovu kojih bi moglo doći do obustave trgovačke razmene.
O političkim posledicama
Teško se može pretpostaviti kakve sve mogu biti posledice „bregzita“, jer kao što smo svi mi videli, političke prognoze za prošlu godinu su bile potpuno nepouzdane. Stoga i sad možemo da zaključimo da postoje dva moguća scenarija. Prvi bi bio da suočivši se sa realnom mogućnošću da do dogovora sa EU ne dođe, Velika Britanija reaguje protiv strategije Tereze Mej. U tom slučaju, videćemo potrebu postizanja novog konsenzusa u Britaniji o sprovođenju etapnog izlaska iz EU i mnogo blaži pristup „bregzitu“. Ali druga varijanta bi bila: „nećemo dozvoliti Evropljanima da nas plaše, možemo sve sami, Britanci će se snaći ako je EU tako tvrdoglava“. Ovo bi bila nacionalistička politička reakcija, koja bi opet dovela do nedovoljno fleksibilnog pristupa rešavanju nastalih problema.
O budućnosti Velike Britanije
U našoj studiji, odnosno izveštaju, pokazali smo da mogu postojati različiti stadijumi u razvoju situacije, ukoliko ne dođe do dogovora sa EU. Prvo pitanje je da li još uvek možemo da postignemo sporazum u vezi sa temama koje se sada razmatraju tokom pregovora, a tiču se člana 50 Ugovora o EU o pravima državljana, zatim o granici sa Severnom Irskom, kao i o finansijskim obračunima. Mislim da tu postoje pozitivne perspektive, ali to i dalje ne znači da će zaista doći do nekog konkretnog sporazuma.
Slabi su izgledi da će doći do dogovora u odnosu na dugoročne trgovačke odnose posle „bregzita“. Velika Britanija kao da još ni sama nije shvatila šta zapravo hoće.
