Šef Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji Jonuz Musliju jeste, slobodno se može reći, čovek sa samo jednom željom — da Albanci na jugu Srbije imaju ista prava kao Srbi na Kosovu i Metohiji. To je bar stav koji je izneo pred članovima Komisije za monitoring Saveta Evrope uz opasku da Srbija ne može ka EU dok su prava Albanaca ugrožena.
I u pravu je! Evo kakva prava uživaju Srbi na Kosmetu.
U Evropi ne postoji nijedan jedini narod koji živi onako kako žive Srbi na Kosovu i Metohiji. Tu privilegiju da živiš u sopstvenom domu kao u zatvoru, da ti komšija ukrade, otme traktor, drva, kravu, zapali seno, kuću, a da ne odgovara za to — nema niko.
Teško da na ovom kontinentu iko sem Srba sa Kosmeta može da se pohvali da živi u enklavama usred Evrope, da ne sme da govori svoj jezik u prodavnici, da mu deca nikada nisu bila u glavnom gradu naše južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije, Prištini. Niko, pa ni Albanci sa juga Srbije nemaju tu privilegiju kao Srbi sa Kosova da im deca u školu idu u pratnji vojnika naoružanih do zuba.
Nema šanse ni da im neko uskrati bilo kakvo „pravo“, pa ni „pravo“ da komšija na njegovom placu sazida kuću. Nema potrebe da govorimo o tome da su sunarodnici Srba na Kosovu i Metohiji uvek i u svakom momentu spremni da svojim komšijama prirede „vatromet“, kao što su to Albanci uradili Srbima, recimo, 2004. godine.
Muslijua sve ovo naravno boli. Teško je, zaista je teško ući u srpsku šumu da je posečeš dok se vlasnik te iste smrzava jer ne bi da se zamera komšiji i da mu staje na nišan. Nema govora o tome da šefu Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji ne zasmeta činjenica da je Srbima na Kosovu zabranjeno da se zovu Srbima.
Nema zbora da nije srećan što Srbi na KiM ne žive ni u gradovima, ni varošicama, već na selima, jer svi znamo koliko je smog štetan. Ni činjenica da su nekima od njih kontejneri dom prosto nije u redu. Jer, gde je tu reciprocitet? Dok Albanci iz Preševa, Bujanovca ili Medveđe uživaju u blagodetima 21. veka — struji, vodi, internetu, klima-uređajima, Srbi imaju mogućnost da se guraju u limenim kutijama. A zdravstvo?
Pa zar su Srbima na Kosmetu potrebne bolnice i savremeni medikamenti?! Šta fali ako Srbin iz Prizrena ide na drugi kraj kod lekara, u Štrpce! Ipak je to privilegija. Zar ne?! Zato, zaista, ako pravda postoji, Savet Evrope ili sam EU, i Amerika, treba da učine sve ono što je u njihovoj moći da Muslijuu ispune želju. Da i Albanci sa Kosova žive privilegovano kao Srbi na Kosmetu.
