Američki student Oto Varmbir, kojeg su 2015. vlasti Severne Koreje uhapsile zato što je sa zida hotela u Pjongjangu, gde se nalazio na studijskom putovanju, skinuo propagandni poster i osudile ga na 15 godina prinudnog rada, preminuo je početkom juna, dana kada je oslobođen.
Otkako je osuđen, o Varmbiru se nije znalo ništa. Tek nedelju dana pre nego što je oslobođen, njegovi roditelji obavešteni su da je u komi od sredine 2016.
Nedugo potom, Severna Koreja je 4. jula, na dan kada Amerika uz roštilj i vatromet slavi Dan nezavisnosti, izvršila uspešnu probu svoje prve interkontinentalne balističke nuklearne rakete.
U američkoj javnosti, ovakav razvoj događaja shvaćen je kao namerno bacanje rukavice u lice Americi i administraciji predsednika Donalda Trampa. To je i ponukalo analitičare i tink tenkove da se ozbiljnije pozabave onim što se dešava na Korejskom poluostrvu, podeljenom u ratu pedesetih godina prošlog veka, ratu koji do danas nije formalno okončan.
Jedan od najvažnijih i najuglednijih instituta koji se bave izučavanjem međunarodnih odnosa jeste vašingtonski „Brukings institut”. Njegovi analitičari Džonatan Polak i Evans Revere u poslednje dve nedelje objavili su seriju analiza koje se bave pitanjem odnosa administracije Donalda Trampa prema Severnoj Koreji i režimu Kim Džong Una.
U početku je Tramp ubeđivao američku javnost, pišu Polak i Revere, da se nikada neće dogoditi da Severna Koreja lansira interkontinentalnu balističku nuklearnu raketu. To se ipak dogodilo i Severna Koreja sada poseduje oružje dugog dometa, koje može da dosegne američku teritoriju (Aljasku i neka ostrva u arhipelagu Havaja).
Prema mišljenju ovih analitičara, Amerika ima, kako kažu, „pet osnovnih strahova“ od mogućeg razvoja događaja. Prvi je taj da je Kim Džong Un nesposoban za racionalno rasuđivanje i da se stoga ne može obuzdati.
Drugi je da će posedovanje raketa dugog dometa omogućiti Kimu da razdvoji Ameriku i njene regionalne saveznike, Japan i Južnu Koreju. Treći, koji je posledica drugog, jeste da rakete dugog dometa u posedu Severne Koreje mogu da podriju poverenje Japana i Južne Koreje u američke garancije za odvraćanje. To bi, u krajnjem slučaju, dovelo do toga da bi američki saveznici počeli sopstvene nuklearne programe, čineći na taj način, kako kažu Polak i Revere, nepopravljivu štetu režimu neproliferacije i regionalnom bezbednosnom poretku.
Četvrti strah odnosi se na činjenicu da Kimov režim, koji je u stalnoj potrazi za novcem, može da se uključi u nelegalni izvoz nuklearne tehnologije i materijala drugim zemljama, organizacijama i osobama koji nameravaju da razviju tajne nuklearne programe. Peti strah odnosi se na mogućnost da, kako kažu, pukotine i ranjivosti severnokorejskog sistema mogu da ugroze centralnu kontrolu nuklearnih snaga Pjongjanga, što može da dovede do nepredvidljivih posledica.
U početku, kada je Kim Džong Un u novogodišnjoj čestitki najavio probu rakete dugog dometa, Tramp nije verovao da će se to dogoditi, što je i javno objavio.
Kasnije je pokušao da problem reši vojnom pretnjom. Takav pristup samo je unervozio američke prijatelje i saveznike, pišu Polak i Revere, dok je Pjongjang bio uveren da Tramp blefira i verovatno bio motivisan da ubrza pripreme za probu.
Tada se američka administracija prebacila, kako kažu analitičari, na uravnoteženiji pristup opisan terminima „maksimalnog pritiska i angažmana“.
Ovaj pristup kombinuje tešku retoriku, pooštravanje sankcija i spremnost za pregovore. Da se odluči na ovakav kurs, presudilo je je ubeđenje, pišu analitičari, da bi samo jače i sveobuhvatnije mere, primenjene u saradnji sa saveznicima i partnerima, mogle da ubede severnokorejskog lidera da odustane od nuklearnog programa i da sve to mora bude uvezano sa diplomatskim naporima.
Kako, međutim, postići cilj kada je Amerika izgubila mnogo od svog liderstva, pitaju se analitičari. Odustajanje od Transpacifičkog trgovinskog sporazuma i Pariskog sporazuma o klimi, kao i Trampova kritika lidera zemalja koje su davnašnji američki saveznici, podrili su efektivnost američke diplomatije, pišu Polak i Revere.
Pred amerikom su dva puta, smatraju ovi analitičari. Prvi je da, ukoliko Kim pokaže nepredvidljivost u svom ponašanju, Amerika svrgne režim u Pjongjangu. Međutim, nedavno iskustvo Amerike u promenama režima ne uliva poverenje, kažu oni.
Kao mnogo bolji put Polak i Revere navode „tihu saradnju“ SAD, Kine, Južne Koreje i Rusije na nalaženju rešenja za, kako kažu, alternativnu budućnost za Korejsko poluostrvo, koje bi dovelo do ponovnog ujedinjenja Koreje pod Seulom, olabavilo kineske bezbednosne nedoumice i dovelo do denuklearizacije poluostrva.
Bez obzira na krajnji pravac američke politike, najnovija južnokorejska proba rakete dugog dometa podigla je uloge na Dalekom istoku. Ona naglašava neposrednu pretnju miru i stabilnosti. Stoga je potrebno ozbiljno razmisliti o okončanju nuklearnih ambicija Severne Koreje i stvaranju novog poretka u regionu, zaključuju Polak i Revere.
