Kada se deca posvađaju oko igračke, nekada su ih roditelji terali u ćošak. Slično je i sa državama EU. Kada se ne slože, obrate se Briselu. Međutim, muka je kad taj isti Brisel ćuti i čeka da „deca“ prestanu da se tuku. Takav je slučaj između Hrvatske i Slovenije, posle odluke arbitražnog suda o granicama Piranskog zaliva. Ljubljana uzalud zove Brisel i moli ga da natera Zagreb da poštuje odluku suda. Brisel i dalje ćuti.
Može li ovaj zasad verbalni sukob da preraste u nešto ozbiljnije, i drugo, ako EU ne može da izmiri svoje članice, kako će da miri Beograd i Prištinu?
Docent dr Slobodan Anđelković sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost podseća da su i Slovenija i Hrvatska države-članice i NATO-a i EU.
„Mislim da se nikad nije desilo da dve članice koje su deo ovih organizacija uđu u sukob, i čak mislim da to nije ni moguće. Međutim, ovde je reč o potencijalnom bezbednosnom problemu, gde NATO igra važniju ulogu od EU, jer EU je pre svega političko-ekonomska zajednica, koja tek posle toga ima svoju zajedničku bezbednosnu politiku. Zbog toga mislim da je bezbednosni kontekst ovog problema zasad na nivou pojedinačnih čarki i sumnjam da će izrasti u nešto više“, kaže on.
Ovo nije prvi put da EU o bitnim stvarima ćuti, a svedok toga je i sama Srbija, koja je nemali broj puta dobrano čekala da se EU oglasi i kada su od zvaničnika sa Kosova stizale otvoreno provokativne izjave. Naš sagovornik kaže da je tema Beograda i Prištine za EU sasvim drugačija od teme Slovenije i Hrvatske.
„EU je značajna za ovaj naš region, ali kad pogledamo samu EU, važno je da shvatimo da u okviru nje postoje uticajnije i manje uticajnije članice. Centri moći se tu razlikuju. Sa našeg aspekta Brisel je važan, ali je možda važniji Beč, a slobodno možemo reći da je najvažniji Berlin. U tom kontekstu, verujem da će se mnogo važna politička pitanja rešavati uz posredstvo tih zemalja, pa i problem Beograd i Prištine“, uveren je Anđelković.
On takođe smatra da se bez volje Beograda i Prištine ne može rešiti ništa, ali je zato siguran da je Berlin, a ne Brisel, taj centar moći koji će moći da utiče da se dođe do određenog pomaka.
