Dok Hašim Tači, takozvani predsednik Kosova, tvrdi da nema toga ko može da stavi veto na formiranja vojske Kosova, od vrhovnog komandanta savezničkih snaga NATO-a u Evropi, američkog generala Kertisa Skaparotija, stiže upozorenje — ukoliko se mandat KBS promeni na način koji je predložen u Prištini, NATO će morati da preispita svoj nivo angažovanja, naročito u smislu izgradnje kapaciteta tih snaga.
Da li ovo znači da na relaciji Priština—NATO ima „šumova“?
Mišljenja naših sagovornika na ovu temu delom se razlikuju. Dok Saša Knežević, dekan i profesor Univerziteta u Nišu, kaže da NATO samo želi da se poštuje pravna procedura kako bi buduću vojsku Kosova što lakše integrisao u svoje redove, Dušan Proroković, analitičar iz Centra za strateške alternative, smatra da mimoilaženje između Prištine i NATO-a postoji, doduše samo u tajmingu za formiranje vojske.
Profesor Knežević uveren je da NATO želi čist pravni okvir u kome bi vojska Kosova bila formirana, kako bi u budućnosti nad njom imao potpunu kontrolu.
„Ukoliko bi bilo drugačije i ako bi se ta vojska formirala mimo volje i okvira NATO-a, postojala bi opasnost da se u nju infiltriraju ljudi koji su orijentisani ka Istoku, da tako kažem. Veliki procenat omladine sa Kosova pristupio je DAEŠ-u, i oni mogu da lako da postanu deo te buduće vojske. Činjenica je da će ta vojska biti običan prilepak NATO-a, ali Amerika hoće da ona bude pod njenom punom kontrolom, od osnivanja do formiranja. Dakle, vojska Kosova — da, ali po američkim pravilima“, kaže naš sagovornik, uveren da će Albanci u tome istrajati i da će vojska biti formirana.
Dušan Proroković podseća da je krajnji cilj da se Kosovo uvede u Ujedinjene nacije, posle čega bi se regulisalo i pitanje statusa Kosova u okviru NATO-a. U tom kontekstu Proroković ne očekuje totalnu blokadu formiranja vojske Kosova od strane NATO-a, ali ipak naglašava da će Priština vojsku dobiti onda kada to NATO bude rekao. U tom smislu, na liniji NATO—Priština ima različitih stavova.
„NATO dugoročno planira formiranje vojske Kosova, a što se tiče samih Albanca, tu se umešao politički faktor, gde ne samo Tači, već i Kurti pa i Haradinaj gube strpljenje. Albanci moraju da pokažu da je Kosovo država. Pošto je njihova procena da je Srbija neće uskoro priznati, oni svojim građanima moraju da ponude neki dokaz da je Kosovo samostalan igrač, koji samostalno odlučuje o svojoj sudbini“, ocenjuje Proroković.
Naš sagovornik napominje da su se Albanci u dva navrata u poslednjih godinu ili dve ozbiljno sapleli — nije im uspelo da dobiju članstvo u Unesku i Interpolu, tako da prijem u sportske organizacije FIFA i UEFA građanima više nije dovoljan. Da bi se sve to „ispeglalo“ u njihovoj javnosti, insistira se na formiranju vojske, što bi bio dokaz suverenosti.
„Razilaženje sa NATO-om vidi se iz stavova koji dolaze iz vojne alijanse, a to je da brzo formiranje vojske Kosova njima ne obavlja posao, jer bi to potpuno udaljilo Beograd od pregovora i narušilo ovo što su do sada uspeli da urade. Srbiji bi bilo zaista teško da nastavi bilo kakve pregovore i postigne bilo kakav novi dogovor sa Albancima ako bi Priština formirala vojsku. Zato bi NATO da odloži to pitanje što je moguće duže. Da se prvo reše neka tehnička pitanja, imovinska… Da Srbija postepeno uđe u proces potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, kojim bi dozvolila da Priština uđe u UN, pa tek posle da se otvori pitanje vojske. Albanci su, s druge strane, nestrpljivi zbog unutrašnjih razloga, i zato dolazi do mimoilaženja sa NATO-om oko ovog pitanja“, naglašava Proroković.
On kaže i da bi bio veoma iznenađen da Albanci nastave da insistiraju na formiranju vojske Kosova ako je procena NATO-a da je još rano za to.
