Kineski preduzetnici i administracija sirijskog predsednika Bašara el Asada razmotriće detalje ugovora tokom pregovora. A to je samo prvi korak. Stručnjaci su uvereni da Peking ne želi da ispusti svoj udeo u povoljnim ugovorima za obnavljanje zemlje, jer je uveren da će ubrzo biti okončana borbena dejstva.
Put Kine ka Evropi kroz Siriju
Interes Kine da osigura svoje prisustvo u Siriji u skladu je s geopolitičkim položajem te zemlje koja se nalazi na raskrsnici puteva koji vode u Malu Aziju, Evropu preko Sredozemnog mora i na Arapsko poluostrvo.
Od 2014. godine Peking razrađuje projekat „Novog puta svile“ – globalne tranzitne mreže koja će omogućiti da se prevoze roba i putnici od Kine do Evrope. Jedan od „koridora“ trebalo bi da prolazi kroz Siriju, u čiju je ekonomiju Kina aktivno ulagala do 2011. godine.
„Arapsko proleće“ nanelo je kineskim ekonomskim interesima znatnu štetu. Peking je odgovorio tako što je počeo da pruža diplomatsku podršku Asadu, izbegavajući pritom otvoreni sukob s Vašingtonom.
„Sirija se proteže duž ’Puta svile’. Za Siriju je, međutim, najvažnije da se prekine rat. Tek onda će početi obnavljanje ekonomije“, rekao je u intervjuu za „Sputnjik Kina“ Čen Fencin, saradnik kineskog Instituta za savremene međunarodne odnose.
Prema navodima „Azija tajmsa“, kineski preduzetnici, naviknuti da deluju oprezno, bili su naplašeni američkim bombardovanjem aerodroma Šajrat. Situacija se ovog leta, međutim, Kini čini kao prilično povoljna za početak razgovora o investicijama. Ovom pitanju bio je posvećen sastanak kineskih preduzetnika i predstavnika Damaska u okviru sirijske izložbe u Pekingu 9. jula. Sala u kojoj je organizovana izložba bila je prepuna.
Prema mišljenju analitičara Pepea Eskobara, spremnost Kine da investira u Siriju svedoči o tome da Peking veruje u završetak krvavog građanskog rata u doglednoj budućnosti.
„Kina gradi svoju strategiju unapred godinama“ i već sada teži da učvrsti svoje mesto u mirnoj Siriji, komentariše ekspert.
Šta će Kini sirijska obala
Predsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov ispričao je Kina računa na povoljne ugovore o obnavljanju razrušene zemlje. „Sama Sirija ne može da ima novca, ali ako se uspostavi čvrst mir, biće održana međunarodna konferencija i biće dodeljena sredstva za obnavljanje infrastrukture“, pretpostavlja on.
U takvoj situaciji Pekingu odgovara da na vreme osigura svoje prisustvo u Siriji. „Kina neće prosto da gradi železnicu i elektro-mrežu, ona će to raditi svojim sopstvenim tehnologijama, a to znači da će za opremanje ove infrastrukturne mreže biti potrebni kineski stručnjaci. To bi se moglo nazvati dugoročnom strategijom Kine“, navodi ekspert.
Pored povoljnih ugovora, Kinu u Siriji mogu da interesuju i naftni resursi koji se nalaze u okolini grada Dejr el zora. Do 2011. godine investicije Kine u Siriju bile su usredsređene prevashodno na naftno-gasnu sferu.
Važno značenje za Kinu mogao bi da bude i geopolitički aspekt prisustva u Siriji. Dok Amerika obeležava svoje interese u zemljama koje okružuju Kinu, prirodno je da Peking odgovori istom merom. Geografski se Sirija nalazi u blizini partnera Vašingtona, Turske i Saudijske Arabije.
Realizujući projekte na granicama ovih država, Kina pokazuje da izlazi na Dalekom istoku iz geopolitičke zatvorenosti, koju bi hteo da joj nametne Vašington.
Prema mišljenju Dmitrija Abzalova, dolazak Kine u Siriju u doglednoj budućnosti neće naneti štetu geopolitičkim interesima Rusije. „Malo je verovatno da će Kina od Bašara el Asada dobiti vojnu bazu: verovatnije je da će se saradnja odvijati prevashodno na ekonomskoj ravni. To znači da Moskva i Peking dele uloge: vojna Rusiji, a privredna Kini“.
Sirijske vlasti su dale na znanje Moskvi da i ona može da učestvuje u posleratnom obnavljanju zemlje. Prioritet u ostvarivanju ekonomskih projekata biće dat Rusiji, Kini i Iranu, izjavio je u julu ambasador Sirije u Kini Imad Mustafa.
