„To možda neće biti popularno ni za mene, ni za predsednika Vučića, ali će biti dobro i za Kosovo i za Srbiju. Mi imamo sreće što plaćamo političku cenu radi bolje budućnosti za naredne generacije“, kaže Tači, koji tvrdi da kosovski Srbi veruju u kosovske institucije, ali da je percepcija Beograda o njihovoj „kosovskoj realnosti“ negativna.
Na pitanje na čemu bazira optimizam da će dijalog biti priveden kraju, s obzirom na to da Priština već pet godina odugovlači dogovoreno, a da se veliki broj spornih pitanja između Beograda i Prištine nije ni našao na agendi briselskog dijaloga, Tači kaže kako je ostalo nekoliko sporazuma koji treba da se zaključe, ali da je veliki broj postignut i da je većina realizovana, te da su upravo oni osnov za istorijski sporazum koji očekuje.
„Veoma je važno što smo se dogovorili da ovaj dijalog bude aktivniji, dinamičniji, sa više rezultata i u ograničenom vremenskom periodu i političkom okviru, koji je takođe ograničen“, kaže Tači u intervjuu Tanjugu.
Na pitanje gde uopšte vidi partnera za postizanje „istorijskog sporazuma“ kojim će Beograd priznati „realnost na Kosovu“, s obzirom na to da ga u Srbiji trenutno nema, da su u poslednje dve godine u Srbiji tri puta održani izbori i da nijednoj političkoj opciji nije palo na pamet da pomene priznanje, Tači odgovara:
„Svestan sam da Srbija ne može da prizna Kosovo u nekoliko narednih dana, meseci ili godina, ali ono što je veoma bitno jeste da će Kosovo postati deo svih međunarodnih organizacija“. On dodaje da i Srbija i Kosovo idu ka EU, ali naglašava da, sve dok se ne oslobodi kosovskog tereta, Srbija neće moći da postane deo evropske porodice.
„I Srbija treba da se opredeli da li želi da gleda prema sigurnoj evropskoj budućnosti, ili da živi u mitovima i prošlosti“, smatra Tači.
Na konstataciju Tanjuga da je upravo Priština ta koja odugovlačenjem pregovora i izbegavanjem da primeni dogovoreno u Briselu pokazuje da joj evropske integracije nisu prioritet i da se stiče utisak da joj je važnije da Zajednica srpskih opština ne bude formirana, nego što joj je stalo do, recimo, vizne liberalizacije za sopstvene građane, Tači odgovara da to nije tačno.
On tvrdi da će Zajednica srpskih opština „biti formirana u budućnosti u skladu sa Ustavom, zakonima Kosova i Briselskim sporazumom“.
Na pitanje kako onda komentariše česte ocene, pa i konstataciju Vilijema Montgomerija da Albanci na Kosovu slušaju samo SAD i da se osećaju slobodnim da ignorišu zahteve EU, on kaže da priznaje da se za Kosovo može reći da su najveći „proamerikanci“ u Evropi, ali da je njihova budućnost u NATO-u i u Evropskoj uniji, uz posebne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Zajednica treba da se osnuje što je pre moguće
Na insistiranje Tanjuga da precizira kada će biti formirana zajednica srpskih opština, Tači je rekao da će to biti učinjeno čim bude formirana nova vlada Kosova i obećao da će on lično insistirati na tome.
„Srbi na Kosovu su kosovska stvarnost, ja poštujem legitimno interesovanje Srbije za njih. Zajednica treba da se osnuje što je pre moguće, jer je to u interesu Kosova“, kaže Tači i tvrdi kako ZSO neće imati izvršni ili zakonodavni karakter.
On navodi da kosovski Srbi u ustavnom, zakonskom i legitimnom smislu imaju sva prava, da su „prodrli u kosovske institucije“, ali da zajednicu treba formirati, kako kaže „u društvenom smislu, kako se ne bi osećali ugroženim, uvređenim, kao građani drugog reda, jer to nisu“.
Pitanje Tajnuga kako bi kosovski Srbi mogli da imaju povrenja u kosovske institucije u nezavisnom Kosovu, kada svih ovih godina te institucije nisu učinile ništa na zaštiti njihovih prava, kažnjavanju zločina, pronalasku nestalih, povratku raseljenih — Tači je okarakterisao kao „polemiku, a ne pitanje“ i kao pogrešnu percepciju položaja kosovskih Srba.
Tači: Kosovski Srbi su glasali i za mene
On ponavlja da su Srbi integrisani u kosovske institucije, od centralnog do lokalnog nivoa, a da je „na severu došlo do dramatičnih i istorijskih promena, koje se decenijama nisu dogodile tamo“. „Naravno, uvek ima prostora da se učini još više, i radićemo na tome. Ja nisam na suprotnoj strani u odnosu na kosovske Srbe, oni su glasali za mene, ja sam kao predsednik zemlje njihov glas i borim se za afirmisanje njihovih prava“, tvrdi Tači i dodaje da se on svaki dan sastaje sa njima i da 3-4 odsto Srba na Kosovu uživa više prava nego 30 i više posto Albanaca u Srbiji.
Na pitanje da li će dijalog uz Briselu biti nastavljen na predsedničkom nivou, s obzirom na to da se nijedan od kandidata za premijera Kosova ne slaže sa tim, tvrdeći da je potrebna revizija dijaloga, Tači kaže da se sama Evropska unija opredelila za ovaj nivo razgovora.
„Kada slušam protivnike dijaloga, pitam samog sebe šta oni misle, koje rešenje imaju za albansko-srpske odnose ili odnose Kosovo—Srbija? Krize? Sukobe? Probleme? Rat? Zato što je brže moguće moramo da idemo prema dijalogu, da postižemo nove sporazume koji će garantovati dugoročni mir na Zapadnom Balkanu“, ocenjuje Tači i najavljuje nastavak dijaloga krajem avgusta, kada očekuje i novu fazu dijaloga.
On navodi da ta faza neće biti takmičenje između Srbije i Kosova, već usredsređenost na pitanja kako da se postigne partnerstvo koje će dovesti do normalizacije i pomirenja.
Tači istovremeno ističe da njega kao sagovornika u dijalogu nije izabrao predsednik Vučić, kao što ni on nije odabrao njega.
Mi smo institucionalna realnost, „nosioci naših državnih institucija“, kaže.
Pozivam Vučića da dođe u Prištinu
„Ukoliko želimo da završavamo poslove, treba da preduzmemo odgovornost na najvišem nivou, kaže on i dodaje da se podrazumeva da to bude „uz rukovođenje gospođe Mogerini i snažnu podrške visokog nivoa iz Vašingtona“, ali, kako kaže, „zemlje su naše, mi treba da odlučimo koji su model, forma, mogućnost i vizija najsigurniji za naše zemlje“
Tači kaže da on i predsednik Vučić imaju mnogo nesuglasica, ali da se čuju i putem telefona, kako ne bi iznenadili jedan drugog, kako kaže, događajima kao što je to „bio slučaj sa vozom ili sa zidom“.
Na pitanje šta misli, da li će pre on doći u Beograd ili predsednik Vučić u Prištinu, Tači veruje da će predsednik Vučić prvi doći u Prištinu, jer je, kako kaže, „Priština otvorenijeg srca, odgovornija i više želi da izgradi dobrosusedske odnose.
„Pozivam ga da poseti Prištinu u vreme kada njemu najviše odgovora“, rekao je Tači uz opasku da je on spreman da dođe u Beograd, ali da — „nedostaje poziv“.
Mogućnost da se slučaj njegove odgovornosti nađe među prvim predmetima u Specijalnom sudu za ratne zločine na Kosovu, a sto očekuje javnost u Srbiji, Tači ne komentariše konkretno:
„Osnivanje ovog suda vidimo kao prednost da se stavi tačka na predrasude, a mi kao političari ne treba da se mešamo u ova pitanja koja se tiču pravde. Dakle, svi treba da podržimo pravdu“.
Istovremeno, kaže da će Priština posmatrati kako će Beograd i međunarodna zajednica postupati prema, kako navodi, „desetinama ratnih zločinaca koji su učestvovali u kosovskom genocidu i koji se nalaze na slobodi i deo su institucija Srbije“.
Na pitanje Tanjuga kako gleda na to da argument „volje većine“, koji je poslužio kao osnov za otcepljenje Kosova, može da se primeni i na volju većine na severu Kosova, Tači odgovara:
„Na Balkanu ne mogu da se grade monoetničke države. Neće biti podele teritorije Kosova, neće biti izmena granica i neće biti razmene teritorija. Jer, ukoliko se u jednom delu Balkana započne sa takvim procesima, to će biti lančana reakcija, koja će se okončati krizama i novim ratovima“.
