Zabrana delatnosti Jehovinih svedoka i njihovo proglašenje ekstremističkom organizacijom u Rusiji predstavlja odluku jedne suverene države kako bi se zaštitilo stanovništvo od posledica delovanja religioznih organizacija koje se u stvari maskiraju pod religijom da bi ostvarili neke druge ciljeve, smatra pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević.
Sloboda veroispovesti, objašnjava on, mora ostati apsolutno neugrožena, ali se mora praviti razlika između psihomanipulativnih tehnika i štetnih postupaka određenih totalitarnih grupacija koje se maskiraju u religiju.
„Ovde nije reč o verskoj slobodi, već o maskiranju priča o verskoj slobodi određenih vrsta ponašanja koje su društveno štetne i opasne po život i zdravlje. Sličan slučaj je i sa sajentologijom, sa kojom se nije sukobila samo Rusija, već i Nemačka, koja je svojevremeno zabranila svim svojim državnim službenicima da budu članovi ove sekte“, ističe on.
Dimitrijević, koji se godinama bavio sektama i autor je niza knjiga na tu temu, za Sputnjik kaže i da je prvi zakon o verskim zajednicama, koji je trebalo da ograniči rad totalitarnih i destruktivnih sekti, u Rusiji donet devedestih godina prošlog veka, ali tada se lično predsednik SAD Bil Klinton zajedno sa tadašnjim papom umešao u tu priču tražeći od Borisa Jeljcina da takav zakon ne donosi, iako su tada bile minimalne osnove za zaštitu građana od psihološke manipulacije sekti.
Istovremeno, profesor teologije sa Ruske akademije državne uprave Vilijam Šmit smatra da bi jedna demokratska država koja drži do sebe trebalo da omogući i garantuje slobodu svim svojim građanima, jer u suprotnom, kako tvrdi, prestaju da funkcionišu svi nivoi institucionalnosti, a civilno društvo se urušava.
Država, prema njegovim rečima, mora da garantuje sekularnost, ali u Rusiji se dešava potpuna suprotnost. Kako kaže, pored zabrana sekti u toku je i rasprava o zakonu kojim bi se institutima civilnog društva omogućilo da budno prate sve religiozne spomenike koji su prepušteni religioznim organizacijama.
Kada je reč o samim članovima ove organizacije, Dimitrijević veruje da Rusija neće vršiti nikakve progone na verskoj osnovi, kao i da im neće biti zabranjeno okupljanja, ali će svakako biti ograničene šire aktivnosti koje mogu imati bilo kakve društvene posledice.
Inače, problem totalitarnih verskih organizacija u Rusiji potiče još iz devedesetih godina prošlog veka, podseća Dmitrijević, kada je Rusija bila pod strahovitom navalom sekti, a ne treba zaboraviti ni „Belo bratstvo“ — sekte koje je pravila haos u Ukrajini početkom devedesetih, pa zatim i u Rusiji.
Kada je reč o samim Jehovinim svedocima, dodaje Dimitrijević, u pitanju je moćna korporacija koja izoluje svoje pripadnike od društva, zabranjuje im komunikaciju, prekida čak i rodbinske odnose članova sekte sa bližnjima, a postoje i drugačija ograničenja, poput zabrane transfuzije krvi.
Pored toga, ova sekta vrši i različite totalitarne pritiske kako bi se njeni članovi izolovali od informacija, zatim među njima širio apokaliptični strah od kraja sveta i verovanje da će samo 144.000 „duhom pomazanih hrišćana biti sa Hristom u nebeskom kraljevstvu i vladati s njim kao kraljevi“, dodaje.
Sa druge strane, važno je istaći da su Jehovini svedoci dobitnici brojnih priznanja za doprinos društvenoj zajednici širom sveta — priznanja mnogih institucija, vladinih službi i organizacija za doprinos zaštiti životne sredine, kao i pružanju pomoći i humanitarnom radu u vreme prirodnih katastrofa, ali i u drugim važnim segmentima civilnog društva.
Podsetimo, Vrhovni sud Rusije proglasio je Jehovine svedoke ekstremističkom organizacijom i zabranio njenu delatnost na teritoriji zemlje. Štaviše, sud je u odluci naložio da odmah prekinu sa radom svih 395 odeljenja Jehovinih svedoka na teritoriji Rusije, dok će imovinu organizacije konfiskovati država.
