Najava lidera samoproglašene Donjecke Narodne Republike Aleksandra Zaharčenka o stvaranju nove, nezavisne države „Malorusije“, nije naišla na odobravanje predstavnika Luganske Narodne Republike, ali ni građana Donbasa, kaže za Sputnjik Sergej Belous, novinar i ratni izveštač koji se trenutno nalazi u Donbasu.
On podseća da je takozvana „Malorusija“ postojala u 16, 17, pa čak i 19. veku, ali da je to istorijski nešto potpuno drugo od ovoga što se predlaže danas, jer su njene granice bile potpuno drugačije i nikada nisu imale bilo kakve veze sa Donbasom. Međutim, kako kaže, sada je ta ideja iskorišćena da bi se delegitimizovala sadašnja kijevska vlast, koja je nezakonito preuzela moć u Kijevu i počela rat na Donbasu.
„Kada je reč o stanovnicima Donbasa, oni su šokirani ovom najavom, jer su sve ove godine očekivali da će ovo biti ili neka ’Nova Rusija‘, kao velika država na sadašnjem jugoistoku Ukrajine, ili da će se Donbas integrisati u Rusiju. Ljudi su glasali za Donjecku Narodnu Republiku, a sada je iznenada, preko noći, postala Malorusija. To je u neku ruku negiranje Minskog sporazuma, pa je za većinu ljudi ovde situacija dosta nerazumljiva“, kaže Belous.
Prema njegovim rečima, Zaharčenko je u pravu kada kaže da se situacija našla u ćorsokaku, jer ukrajinska strana ne poštuje Minski sporazum, a narod u Donbasu ne želi da bude deo Ukrajine, što je takođe jedna od tačaka sporazuma.
„Sa druge strane stvaranje Malorusije samo po sebi verovatno neće biti neki izlaz, već možda pre neki znak da se uspostavi neki novi dijalog kako bi se situacija smirila. Zaharčenko verovatno želi da ide korak ispred Kijeva i da izazove da oni pristanu na neki novi format pregovora, jer se situacija sa Minskim sporazumom našla u bezizlaznoj situaciji“, objašnjava Belous.
Međutim, napominje Belous, iz Rusije stižu zvanični signali koji nisu baš u skladu sa Zaharčenkovim mišljenjem.
„Oni kažu da to nije loša ideja, ali da prvo treba završiti pregovore i ispoštovati Minski sporazum, a da sve ostalo na dnevni red dolazi kasnije. Dakle, iz Moskve još niko to nije podržao. Što se tiče međunarodne zajednice, iskustvo u poslednje tri godine govori da oni nikada nisu podržali ruski narod u Ukrajini, niti ruski narod u Donbasu. Uvek su Rusiju krivili i kritikovali, pa ne verujem da će Zaharčenku stići neka pomoć sa Zapada“, smatra Belous.
Najavu o stvaranju „Malorusije“ kijevske vlasti bez svake sumnje karakterišu kao provokaciju Zaharčenka, kaže za Sputnjik politički analitičar Međunarodne organizacije za monitoring Stanislav Bišok. Iz njihove perspektive, objašnjava naš sagovornik, Zaharčenko kao lider republike koja nije priznata teško da može ozbiljno da pregovara sa predstavnicima države koja, iako prolazi kroz fazu duboke finansijske, političke i svake druge krize, ipak je zvanično priznata, sa granicama, vladom i tako dalje.
„Mislim da u određenom stepenu Zaharčenko i računa da će doći do vrlo ozbiljnog, pa i oštrog razmatranja ove teme, jer i u republikama Donbasa, ali i samoj Ukrajini, narod shvata kuda ide država, odnosno da rukovodstvo iz Kijeva vodi zemlju u pogrešnom smeru, pa postoje strahovi da će doći do dezintegracije države. Zaharčenko razume da je priča sa pridruživanjem Ukrajine EU samo mit koji će se teško ostvariti, a vlasti iz Kijeva će koristiti ovaj mit kako bi pokušale da odvuku pažnju stanovništva od realnih mogućnosti raspada države“, objašnjava Bišok.
Kako kaže, republike Donbasa se nalaze u nezavidnom položaju.
„Sa jedne strane, prema odredbama Minskih sporazuma, one bi trebalo da se vrate u sastav Ukrajine, dok sa druge strane to ne žele ni sami stanovnici ovih republika, niti Kijev želi povratak ovih republika na osnovama široke autonomije. Zaharčenko predlaže da se republike Donbasa pomire sa mogućnošću da se integrišu u sastav ostatka Ukrajine na bazi onoga što on naziva ’nova država‘, odnosno izmenjena država. On zapravo govori o veoma širokoj autonomiji za ukrajinske regione i to je jedino na čemu realno može doći do prekida vojnih dejstava“, smatra Bišok.
Poslanik Državnog saveta republike Krim Vladislav Gandžara za Sputnjik kaže da predlog Zaharčenka verovatno i jeste sledeća etapa integracije Donbasa u okvirima onih državnih oblika koji su počeli da se rađaju na ovoj teritoriji od početka građanskog rata.
„Naravno, ako govorimo o stvaranju nekakvog državnog oblika, pre svega bi trebalo pomenuti koliku je pustoš ostavio iza sebe svojim delima kijevski režim prema stanovnicima Donbasa. Pa ipak, a u kontekstu činjenice da se odredbe Minskih sporazuma uopšte ne realizuju od strane Kijeva, svedoci smo konstantnih optužbi rukovodstva Ukrajine na račun druge strane, da se tokom poslednjih godina ništa ne radi na realizaciji odredbi, iako mi nismo subjekt, a ni potpisnici ovih sporazuma.
Gandžara veruje da se Ukrajina neće zaustaviti u svojim agresivnim pohodima na Donbas.
„Mi shvatamo da je tamo zaista veoma teško i napeto jer su ove dve narodne republike, Luganska i Donjecka, opkoljene ukrajinskim trupama. Nedavno je ponovo došlo do zaoštravanja konflikta, kada su oružane snage Ukrajine pokušale da prodru granicu Narodnih republika, a pamtimo i skorašnje terorističke napade u Lugansku. Situacija je tamo zaista loša i zato želimo narodu Luganske i Donjecke narodne republike da konačno zavlada mir i da dođe do integracije i ujedinjenja koje bi im konačno donelo bolje uslove života“, poručuje Gandžara.
