Dok Francuska beleži uspon sa petog na prvo mesto, dolazak američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću imao je za posledicu pad SAD sa prošlogodišnjeg prvog mesta na toj listi na treće mesto, prema studiji koju su izradile PR kompanija „Portland Communications“ i Univerzitet Južne Karoline, prenosi AFP.
„Meka moć“ znači sposobnost jedne zemlje da obezbedi međunarodne saveze i utiče na druge zemlje svojom privlačnošću, objašnjava francuska agencija.
Munjevit napredak Francuske na listi, sa petog mesta na kojem se prošle godine našla boreći se sa nedaćama pod nepopularnim tadašnjim predsednikom Fransoa Olandom, delimično je zasluga centriste Makrona, koji je u maju izabran za predsednika, a diplomatski domašaj zemlje je takođe odigrao ključnu ulogu.
„Najveća snaga Francuske leži u njenoj opsežnoj diplomatskoj mreži. Ta zemlja je bez premca kad je reč o članstvu u multilateralnim i međunarodnim organizacijama, kao i u diplomatskim kulturnim misijama“, ističe se u studiji,
Kako se predviđa, imajući u vidu da Makron zagovara saradnju i integracije, nije nerazumno očekivati da globalno angažovanje i uticaj Francuske rastu.
U studiji se napominje da Francuska ostaje prva turistička destinacija u svetu, i pored terorističkih napada u kojima je ubijeno više od 230 ljudi od 2015. — „što nije sprečilo turiste da pohrle u Francusku i uživaju u njenoj bogatoj kulturnoj ponudi, kuhinji i životnom stilu“.
Među prvih pet zemalja na listi „mekih sila“ ove godine su Francuska, Britanija, SAD, Nemačka i Kanada, dok se Japan sa sedmog mesta popeo na šesto, a Švajcarska je sada sedma, a Australija je pala na osmo.
Studija pad SAD na listi pripisuje pogoršanju „globalnog osećanja“, kao rezultatu Trampove politike „Amerike na prvom mestu“, mada napominje da su SAD i dalje bez rivala na polju visokog obrazovanja, tehnoloških inovacija i filmske, muzičke i TV produkcije.
Istovremeno, autori studije upozoravaju da bi pad Britanije — koja je bila prva prošle godine — trebalo da služi kao upozorenje šta bi se moglo dogoditi britanskom uticaju posle „bregzita“.
„Teško je zamisliti šta će se događati sa britanskom mekom moći… i da li će u budućnosti njena putanja biti uzlazna ili silazna“, zaključuje se u studiji.
Studija je izrađena na osnovu istraživanja u 25 zemalja i digitalnih podataka, pri čemu se uzimaju u obzir faktori kao što je sposobnost zemlje da privuče strane studente na svoje univerzitete i turiste, kao i njene prednosti na polju kulture.
Tanjug
