„Za nas je Srbija druga kuća i oboje je volimo. Istorijski i simbolički, Srbija je kao most koji povezuje Rusiju i Francusku. To je mesto gde obe naše zemlje imaju puno prijatelja. Setimo se istorije i Prvog svetskog rata, pa i mnogo starijeg prijateljstva sa Rusijom, gde smo svi kao braća i sestre…“. Tako Marija Čepurina objašnjava činjenicu da svadbu sa svojim izabranikom, Francuzom Filipom, ne pravi ni u Moskvi ni u Parizu, već u Beogradu, u pravoslavnoj Ruskoj crkvi.
Maša, koja živi u Parizu, gradu mode, izabrala je da joj modna kuća „Mona“ iz Beograda kreira venčanicu, sve goste dočekivala je u dvorištu rezidencije, gde su se uz šampanjac, mešali ruski, srpski i francuski jezik, a potom su svi zajedno zaigrali uz staru rusku muziku.
Među gostima je bilo i ličnosti iz našeg javnog i političkog života, ali najveći broj su bili prijatelji i rođaci iz ove tri zemlje, među kojima je posebnu pažnju izazvala Filipova baka, na čijem se ni licu ni stasu nije videlo da je zašla u devetu deceniju.
Maša nam je ispričala da je tokom mandata svog oca mnogo puta dolazila u Srbiju, gde je provodila sve svoje odmore, a da joj se bar pet puta pridružio i Filip.
Kako kaže, i on voli da dolazi, i njihovi dolasci se nisu ograničavali samo na Beograd.
„Mi jako volimo Beograd, a pored Beograda volimo da razgledamo celu Srbiju. Bili smo u Pirotu, Nišu, Novom Sadu i u mnogim drugim mestima“, kaže Filip na prilično dobrom ruskom jeziku.
I dok se Maši najviše dopada Kalemegdan, Filip otkriva svoju francusku prirodu priznanjem da mu se najviše dopada hotel Moskva zbog torte „Moskva šnit“!
„Volim Kalemegdan jer je to istorijsko mesto, gde se sve spaja, to je srce Beograda. Pogled na prostranstvo Dunava pokazuje širinu slovenske duše. Kalemegdan ima nešto od čega mi zaigra srce, posebno kada se spuštamo ka Crkvi Svete Petke, gde možete da dobijete svetu vodicu“.
Njihovo svadbeno putovanje trajaće samo tri dana (toliko su slobodnih dana dobili) i provešće ga u Beogradu.
Uz želju da im svi sledeći dani budu lepi, srećni i veseli, kao svadbeni, požurili smo da zajedno sa ostalim gostima zapevamo „Kaljinku“.
