Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon trilateralnog sastanka sa liderima Grčke i Bugarske, Aleksisom Ciprasom i Bojkom Borisovim, nagovestio da bi novi format međusobne saradnje ove tri zemlje učinio „desetostruko snažnijim nego kada istupaju pojedinačno“.
Koji su to sve mogući zajednički imenitelji Srbiji, Bugarskoj i Grčkoj i u kojoj meri je realno stvaranje neke nove „balkanske trojke“?
Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da zbog nekoliko stvari treba insistirati na povezivanju naše zemlje sa Bugarskom i Grčkom. Kako kaže, nije u pitanju samo saradnja u domenu energetskih pitanja i energetske bezbednosti, već i kada je reč o migrantskoj krizi.
„Bugarska i Grčka su zemlje koje su prve na udaru migranata, dok je Srbija država koja je predstavljala svojevrstan levak, jer je kroz nju prolazio najveći broj migranata, tako da u tom kontekstu svakako treba sarađivati. Takođe, tu je i makedonsko pitanje, koje je već uveliko otvoreno i moguća je dalja destabilizacija Makedonije, pa Srbija, Bugarska i Grčka moraju sarađivati kako bi se to pitanje u budućnosti rešavalo na miran način. Isto tako, za Srbiju je to povezivanje dobro i zbog toga što se pravi balans nekakvoj ’velikoj Albaniji‘, do čijeg stvaranja u budućnosti može doći, tako da mi imamo sve razloge da na toj saradnji insistiramo“, objašnjava Proroković za Sputnjik.
Iako ističe niz benefita povezivanja ove tri zemlje, Proroković, međutim, nije optimista u pogledu toga kako će se ta saradnja odvijati u narednim godinama.
„Sve dok je naša zvanična strategija da su evrointegracije prioritet, mi nećemo moći samostalno da igramo sa Bugarskom i Grčkom jer nam je Evropska unija odredila sasvim drugačiju ulogu. Zaključani smo u taj zapadnobalkanski konstrukt, što smo mogli da vidimo i u četvrtak u Trstu, a Srbiji će biti dozvoljavano da, u meri u kojoj to Briselu ne smeta, jača svoje odnose sa Crnom Gorom, BiH, i moraće, naravno, da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Tu nam se obećavaju neki benefiti i privilegije, da ćemo ekonomski biti dominantna sila u zapadnobalkanskom prostoru, dok ka Bugarskoj i Grčkoj uopšte nećemo moći da iniciramo neke samostalne politike“, napominje Proroković.
On dodaje da će sve to biti upakovano u politiku Evropske unije koja u dobroj meri u ovom trenutku usmerava kako Zapadni Balkan, tako i Bugarsku i Grčku.
Na pitanje da li bi se mogla povući paralela između te neke buduće „balkanske trojke“ i Višegradske grupe, Proroković kaže da je Višegradska grupa integracija o kojoj se puno govori, a čija je uloga u međunarodnim odnosima vrlo mala.
„Takođe treba imati na umu da je Višegradska grupa više nastala kao instrument NATO-a, a ne Evropske unije. Pogledajte samo koje mesto zauzimaju te četiri države na mapi Evrope i biće vam jasno kako se ona konstituiše od početka devedesetih godina, da bi razdvojila interesne sfere tada još uvek postojećeg Sovjetskog Saveza i Nemačke kao kontinentalne sile u Evropi. Mislim da je posle posete Donalda Trampa Varšavi zapravo potpuno ogoljeno zbog čega se Amerika toliko posvetila formiranju Višegradske grupe i zašto je toliko podržava, jer ona ima svoj geopolitički rezon“, kaže Proroković.
Prema njegovim rečima, neki novi aranžman, odnosno neka nova integraciona celina sa Bugarskom i Grčkom bi za Srbiju svakako imala geopolitički značaj, i to je prvi razlog zbog čega podržava takav korak.
„Međutim, to nije od geopolitičkog interesa ni za SAD ni za Evropsku uniju, pa paralele sa Višegradskom grupom ne bih vukao. Ako treba krenuti u taj aranžman, onda treba krenuti politikom sitnih koraka — institucionalizovati jednu takvu inicijativu, potpisivati trilateralne aranžmane koji se tiču saradnje na polju energetike, ekonomske saradnje, turizma, pa nadalje tu saradnju iz godine u godinu širiti i naše veze učvršćivati“, zaključuje Proroković za Sputnjik.
