„Cela ta priča — u početku ’Vikiliks‘, potom Snouden, a zatim i ’ruski hakeri‘ — dovela je do toga da ruski IT postane ugledan brend“, rekao je na izložbi „Inoprom“ u Jekaterinburgu Vasilij Brovko, jedan od direktora ruske državne korporacije „Rosteh“, koja se bavi razvojem, proizvodnjom i izvozom visokotehnoloških proizvoda za civilnu i vojnu namenu.
On je konstatovao da je interesovanje za rusko IT tržište „ozbiljno poraslo“ i da stranci više nisu zainteresovani samo za ruski gas i naftu, oružje, medicinu, poljoprivredu, investicije, nego traže od ruskih stručnjaka da prodaju softvere, pruže bezbednosna rešenja, izvrše analizu državnih sistema u kontekstu curenja informacija, pomognu u poboljšavanju efikasnosti i optimizaciji.
„I zasluga u povećanoj potražnji nije naša, mi smo to prosto iskoristili“, dodao je Brovko, aludirajući na besplatnu reklamu koju je ruska IT industrija dobila od Amerikanaca.
Brovko ističe da su Amerikanci takvom (antiruskom) kampanjom učinili veliku uslugu Rusiji — dali joj takvu reklamu kakvu Rusija sama sebi nikada ne bi napravila — „polovina ruskog budžeta bi otišla na takav marketing“.
Stručnjaci ističu da Rusija ima mnogo toga da ponudi svetskom tržištu u ovoj sferi, jer ima mnogo velikih i uspešnih IT kompanija. Do sad su te firme imale problema da izađu na svetsko tržište. Problem je bio jezička barijera, a ponekad i nerazumevanje tih tržišta. Sada se situacija iz korena promenila, Rusi su počeli tome da posvećuju više pažnje, a postoje i konkretna dostignuća i projekti.
„Ruske IT kompanije, na primer one koje se bave proizvodnjom antivirusnih programa, ozbiljni su igrači na svetskom tržištu. Antivirusi ’Kasperski‘ i ’Doktor veb‘ su proizvodi koji se koriste širom sveta. U Rusiji je jako dobro IT obrazovanje, situacija u toj sferi je odlična, ona se razvija sama od sebe, i nema potrebe za dodatnim investicijama. Problem je odliv mozgova, ali to ne bi trebalo rešavati investicijama, nego stvaranjem maksimalno dobrih uslova za mlade stručnjake. Što se tiče zloglasnih ’ruskih hakera‘, kada čitam vesti iz serije ’ruski hakeri napali Vladu SAD‘ meni je to jako zabavno, jer je ući u trag onome ko je zaista izvršio sajber-napad izuzetno teško, a hakerska zajednica je kosmopolitska, to je internacionalna zajednica i ne može se vezati za određenu zemlju“, kaže za Sputnjik Georgij Mazohin, ekspert u oblasti informacione bezbednosti.
Tendencija rasta interesovanja za ruske IT proizvode i usluge je očigledna, posebno u sferi bezbednosti. A to pokazuju i brojke.
Vladimir Putin je još jesenas rekao da će ruski „civilni izvoz“ uskoro najverovatnije premašiti vojni.
„Prema procenama, samo izvoz naše IT industrije je već 2015. godine dostigao 6,7 milijardi dolara, a izvoz naoružanja je bio 14,5 milijardi dolara. Naš civilni izvoz će uskoro dostići izvoz oružja i vojne opreme“, rekao je tada Putin i javno je zatražio od ruske Vlade da ukloni sve prepreke razvoju IT industrije i na sve načine podstakne „projekte digitalne ekonomije“.
„Russoft“ procenjuje da su ruske IT kompanije prošle godine izvezle robe u vrednosti od 7,5 milijardi dolara, što je, kako navode, za oko 10-12 odsto više nego godinu pre. Očekuje se da će ove godine biti zabeležen skok za još 12-13 odsto.
Putin je dao zadatak da Rusija mora da „ulovi“ glavne trendove naučno-tehnološkog progresa da bi mogla da pređe na „novu ekonomiju“, dok eksperti navode da su ruske kompanije uspešni konkurenti u najperspektivnijim visokotehnološkim sektorima, koji će činiti osnovu tržišta „nove ekonomije“, a to su veštačka inteligencija, veliki podaci (big data), mobilnost, sajber-fizički sistemi.
Upravo u tim sferama će se rađati novi lideri, koji će osvojiti tržište u periodu od 2020-2030. godine, smatraju eksperti.
Trenutno se izvoz ruskih IT kompanija može podeliti u tri bloka. Više od 50 odsto ukupnog izvoza čini pružanje usluga u softverskom inženjeringu i razvoju softvera. To su projekti koji se rade po zahtevu klijenata, radi rešavanja problema određene kompanije.
Oko osam odsto izvoza je ista usluga, ali koja se pruža razvojnim centrima stranih kompanija koje se nalaze na teritoriji Rusije, na primer, „Samsungu“, „Intelu“ itd.
Treći blok su softveri koje razvijaju ruske kompanije.
Najnoviji trend je stvaranje i izvoz softversko-hardverskih sistema.
Međutim, američke „reklame“ nisu donele samo dobro ruskim IT kompanijama. Amerikanci se svojski trude da im zagorčaju i otežaju život. Poslednji slučaj je odluka Trampove administracije da „Laboratoriju Kasperski“ izuzme sa dva spiska isporučilaca čiji proizvodi mogu da se koriste u državnim strukturama, nakon što je ruska kompanija optužena za sajber-špijunažu.
Rukovodstvo „Kasperskog“ je saopštilo da je to privatna kompanija koja nema političke veze i da nikada nije pomagala vlastima bilo kojih zemalja u obavljanju sajber-špijunaže, ali da je uvučena u geopolitičku borbu.
Kompanija je naglasila da je više puta nudila saradnju američkim zvaničnicima, uključujući verifikaciju softverskog koda.
Eksperti ne očekuju da će ova situacija naneti direktnu štetu kompaniji, ali upozoravaju da takav „crni marketing“ može negativno da utiče na javno mnjenje, što može da odvrati klijenti od saradnje sa „Kasperskim“.
Bilo kako bilo, ruski eksperti zaključuju da je Rusija uspela da zauzme značajno mesto na ogromnom svetskom IT tržištu, zahvaljujući čemu izvoz svake godine raste, i čvrsto veruju da bi IT industrija mogla da postane novi lider ruske ekonomije.
