U video-materijalu se, naime, slave takozvana „šumska braća“ na Baltiku, saradnici nacista koji su po okončanju Drugog svetskog rata izbegli u šume i napadali i ubijali Sovjete.
Nezavisni ekspert za međunarodnu bezbednost Igor Nikolajčuk kaže da je potreba da se sad lansira tema „šumske braće“ na Baltiku potpuno besmislena jer je ovo pitanje izgubilo na aktuelnosti. O tome se pričalo pre 10-15 godina, i sada ova inicijativa nije potekla od samih baltičkih zemalja nego od NATO-a, smatra Nikolajčuk.
„NATO ima suludu potrebu da insistira na tome kako mora da zaštiti baltičke zemlje od ’ruske agresije‘ i pošto-poto hoće da pokaže da Rusija navodno pokušava da napadne ove zemlje, koje su inače članice Alijanse. To je samo izgovor kako bi NATO ’aktivno jačao bezbednost‘, odnosno imao razlog da održava vojne vežbe, razmešta svoje trupe na trajnoj osnovi i sve vreme vrlo glasno insistira na navodnoj ruskoj agresiji. Mislim da je potreba da Severnoatlantska alijansa ojača svoje prisustvo na ruskim granicama jedini razlog za pokretanje ove priče“, kategoričan je Nikolajčuk.
Istoričar Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije, upozorava da već niz godina postoji pokušaj da se izjednači ono što su činile zemlje osovine i ono što je činila antihitlerovska koalicija, pre svega Sovjetski Savez.
„Te dve stvari ne mogu da se izjednačavaju. Mogu političkom instrumentalizacijom, ali istorijski i suštinski ne mogu da se izjednače jer bez oslobodilačkog rata i bez Otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza ne bi bilo oslobođenja Evrope i ne bi bilo rušenja fašizma i nacizma u Evropi. Red stvari mora da se zna, ali u različitim geopolitičkim funkcijama i na Balkanu i šire u Evropi su se koristili ostaci poraženih snaga ili ideologija pošto tih ljudi više nije bilo u životu, ali su povampirene ideologije i napravljena je nova mobilizacija u funkciji novih geopolitičkih zadataka“, kaže Bjelajac.
On podseća da su pokušaji revizije istorije zapravo počeli još u vezi sa Prvim svetskom ratom.
„Mnogo napora je uloženo da se izvrši revizija istorije uzroka Prvog svetskog rata, ali i njegovih posledica, pogotovo kada je u pitanju Versajski sistem. Dokazivanjem da je Versajski sistem u celini bio nepravedan kao i da je stvaranje nacionalnih država bilo aistorično ili nefunkcionalno, pokušavaju da se opravdaju počeci Drugog svetskog rata. Danas je opet na delu instrumentalizacija istorije različitim povodima, i bojim se da svaki ustupak reinterpretaciji fašizma i saradnje lokalnih snaga sa nemačkim okupatorom u bilo kojoj formi može da bude kontraproduktivan. Sasvim sigurno neće pomoći stabilizaciji i smirivanju stanja ni na Baltiku, ni u istočnoj Evropi, niti ovde na Balkanu“, kaže Bjelajac.
Komentarišući snimak „šumske braće“, potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin napisao je na Tviteru da se NATO potpuno izbezobrazio. „Imamo, zapravo, posla sa Hitlerovim naslednicima koji su nam izmakli“, objasnio je Rogozin.
Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova pozvala je javnost da prekine pokušaje NATO-a da revidira istoriju. „Ne budite ravnodušni, to je falsifikovanje istorije koju namerno širi NATO sa ciljem potkopavanja rezultata Nirnberškog procesa. I to mora da se spreči! Ako je danas Bandera heroj a ’šumska braća‘ — partizani koji spasavaju Baltik, šta će biti sutra?“, upitala je Zaharova, imajući u vidu kontroverznog ukrajinskog nacionalistu Stepana Banderu, koji je ubijen 1959. godine u Minhenu.
Igor Nikolajčuk pozdravlja ovakve reakcije ruskih zvaničnika i ocenjuje da je ruski diplomatski resor sasvim ispravno reagovao.
„NATO zvecka informacijama kao da zvecka oružjem i repetira nove propagandne topove. Naravno da Rusija mora oštro da odgovori“, zaključuje Nikolajčuk za Sputnjik.
„Šumska braća“ su bili odredi baltičkih nacionalista koji su delovali od početka četrdesetih do sredine pedesetih godina prošlog veka. Odgovorni su za čitav niz terorističkih akata i hiljade nevinih žrtava, uključujući i civile iz Litvanije, Letonije i Estonije.
Prvi put su se sukobili sa sovjetskom armijom tokom Drugog svetskog rata. Okosnicu letonske „šumske braće“ činili su odbegli pripadnici 19. letonske SS divizije, koji su inače učestvovali u operacijama i van granica Baltika.
Palili su sela kod Pskova, Novgoroda, Lenjingrada. Učestvovali su u pogromu u Varšavskom getu gde je, prema podacima Nirnberškog tribunala, uz učešće baltičkih odreda SS mučeno i ubijeno više od 55.000 Jevreja. Ali o tome u snimku emitovanom na sajtu NATO-a nema ni reči.
