Kada se pogleda koliko se često lideri Zapadnog Balkana sastaju, posmatrač neupućen u regionalne prilike mogao bi da zaključi da među državama ovog regiona vlada saglasje, dobrosusedska harmonija i saradnja u svim pitanjima.
Dinamika sastanaka lidera Zapadnog Balkana takva je da, maltene, kako se jedan sastanak završi, drugi gotovo otpočinje. Najnoviji samit lidera Zapadnog Balkana održaće se 12. jula u Trstu u okviru Berlinskog procesa.
Za profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka Slobodana Samardžića, od čestih susreta zapadnobalkanskih lidera nema neposrednog efekta ili koristi.
Sve zapadnobalkanske države plus Moldavija danas su članice Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), i regionalni i lideri EU trebalo bi da se fokusiraju na funkcionisanje ovog sporazuma, odnosno na slobodan protok robe među državama-potpisnicama.
CEFTA ne funkcioniše dobro jer, kako Samardžić kaže, neke zemlje sprečavaju slobodan protok robe.
„Sa druge strane, imate brojne manifestacije ’bratstva i jedinstva‘ po Balkanu, ubeđivanja i zaklinjanja EU na vernost. Ispod te površine tinja konflikt. U Bosni, na Kosovu izbijaju razni problemi koji su nerešivi. Nijedan od tih problema koji nisu veliki ne može da se reše uz posredovanje Brisela, a sa druge strane, prave se velike manifestacije“, kaže Samardžić.
Samardžić poentu čestih okupljanja zapadnobalkanskih lidera vidi u, kako kaže, manifestaciji harmonije koja zapravo ne postoji.
„Poenta je da te zemlje budu na okupu kako bi se lakše posmatrale i kontrolisale od strane centara moći u EU, pre svega mislim na Berlin i Brisel“, smatra Samardžić.
Jedan od razloga okupljanja lidera je, prema Samardžićevim rečima, i pravljenje, kako kaže, medijske slike da je sve u redu.
„S druge strane, ništa nije u redu. Ko od njih može da ubedi albanskog predsednika da ne pravi ’Veliku Albaniju‘? To je projekat koji je na delu, koji je opasan, koji može da izazove budući oružani sukob. Oni tu ne mrdaju prstom, a ovamo se smeju jedan drugome i prave neku manifestaciju, kao da je sve u redu“, kaže Samardžić.
U odnosima država našeg regiona, na multilateralnom planu sve uspešno funkcioniše, smatra sa druge strane Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku. Problemi nastaju, kaže on, na bilateralnom planu, u međusobnim odnosima država.
„Što se tiče sastanaka koji se često održavaju, od inicijative do inicijative zavisi kakvi se rezultati očekuju. Međutim, ovaj sastanak Berlinskog procesa u Trstu trebalo bi da dovede do neke vrste podsticaja zemljama Zapadnog Balkana ukoliko se aktivira proces Berlin plus, odnosno ukoliko se osiguraju dodatna finansijska sredstva za razvoj infrastrukture“, objašnjava Đukanović.
Rešenje za međusobne konflikte zapadnobalkanskih država Đukanović vidi u, kako kaže, podsticanju evropske perspektive regiona. Bilateralni problemi ostaju čak i pošto zemlje uđu u EU, a kao primer navodi nedefinisane granice između Slovenije i Hrvatske.
Na skupu u Trstu zapadnobalkanski lideri raspravljaće, kako je najavio nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman, o saradnji u tri oblasti: saradnji mladih, izgradnji infrastrukturnih objekata, od kojih je, prema njegovim rečima, najvažniji auto-put Niš—Priština, i primeni takozvanih „mekih mera“.
