Srbija je pogrešila priznajući Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, rekao je u Atini srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Iz Skoplja su stigli pomirljiviji tonovi, pa Dačićev makedonski kolega Nikola Dimitrov izražava žaljenje zbog te izjave.
Srpsko–makedonski odnosi narušeni su još od kada je Makedonija među prvim državama priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a ulje na vatru doliveno je makedonskom podrškom kosovskom zahtevu za članstvo u Unesko.
Srpsko priznanje Makedonije pod njenim ustavnim imenom bilo je, prema rečima analitičara iz beogradskog Instituta za evropske studije Stevana Gajića, od početka problematično zbog odnosa Beograda i Atine. Grčka je, napominje Gajić, Srbiji najbliža balkanska saveznica.
„Pitanje Makedonije uvek je bila kost u grlu u odnosima sa Grčkom. Sada je, možda, došlo vreme da se sa Grčkom poprave odnosi na uštrb makedonskog imena. Da je Srbija principijelna država, ovo bi davno bilo urađeno, zbog toga što Makedonija na najdirektniji mogući način ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije ne priznajući deo njene teritorije“, kaže Gajić i podseća na stavove Skoplja u pogledu Kosova.
Izjavu šefa srpske diplomatije treba posmatrati u ključu pozicije Skoplja prema novom glasanju o prijemu Prištine u Unesko, koje se očekuje u novembru, smatra Gajić, koji je mišljenja da, kako kaže, nije zgoreg da Srbija izvrši pritisak na sve države koje može u pogledu tog, po Srbiju osetljivog pitanja.
Iako na prvi pogled odnosi Beograda i Skoplja imaju negativan trend, oni se ipak neće pogoršavati, ubeđen je politički analitičar iz Skoplja Branko Đorđevski.
„Makedoniju boli kada se daju izjave da je Srbija pogrešila što ju je priznala pod ustavnim imenom. Mi smo u Makedoniji veoma osetljivi kada je to u pitanju i svaka izjava u tom pogledu nas pogađa“, kaže Đorđevski.
Međutim, Đorđevski je, kako kaže, siguran da odnosi neće ići silaznom linijom, a u prilog toj tezi navodi izjavu makedonskog šefa diplomatije Nikole Dimitrova, koji je na svom Fejsbuk profilu dao umerenu izjavu.
I događaji na regionalnom planu Đorđevskom daju nadu da se odnosi neće pogoršavati.
„Otvara se jedna veća evropska perspektiva regiona. Svedoci smo sastanka u Trstu, novih investicija, krupni infrastrukturni projekti su u pitanju. Mislim da nikome ne bi odgovaralo da politička pitanja naruše ekonomske projekte koji su najvažniji za građane ovog regiona“, kaže Đorđevski.
Srbija se, priznaje Đorđevski, ipak u datom trenutku rukovodi svojim interesima i procenjuje da joj je Grčka veći prijatelj od Makedonije, posebno kada je u pitanju Kosovo, pitanje koje Srbiju, kako kaže, veoma boli.
„Međutim, videćemo šta će doneti budućnost. Makedonski premijer Zaev najavio je da će Makedonija biti uzdržana kada je pitanju glasanje oko eventualnog novog prijema Kosova u Unesko. Ako se ne varam, takav stav Makedonije odgovara Srbiji“, kaže Đorđevski.
Međutim, ono što može da zabrine jeste eventualna promena stava makedonskog premijera, s obzirom na moguće pritiske albanskog dela makedonske Vlade i međunarodne zajednice.
„Uistinu, bio sam iznenađen kada je Zaev dao izjavu da će Makedonija biti uzdržana kada je u pitanju prijem Kosova u Unesko. Ipak je makedonska Vlada koaliciona, njen opstanak zavisi od stava albanskih partija. Kada je dao izjavu pre nekoliko meseci, albanske partije, njegovi koalicioni partneri odmah su rekli da neće biti u Vladi koja će tako glasati. Čekam da vidim hoće li Zaev ostati pri svom stavu. Čini mi se da to neće tako lako proći kao što govori u intervjuima i izjavama“, objašnjava Đorđevski i dodaje da je sigurno da i međunarodni faktor, prvenstveno Vašington, želi prijem Kosova u Unesko.
Đorđevski misli da se Beograd neće odlučiti na drastičan potez — povlačenje priznanja Makedonije pod njenim ustavnim imenom.
„Pored svega, mislim da politici koju Beograd vodi nije u interesu pogoršanje odnosa u regionu. Ako bi do toga došlo, to bi značilo narušavanje odnosa između vitalnih država na Zapadnom Balkanu. Kada bi Srbija i Makedonija imale narušene odnose, to nikome ne bi odgovaralo“, zaključuje Đorđevski.
Od proglašenja nezavisnosti, Makedonija se sa Grčkom spori oko imena. Iako u makedonskom Ustavu stoji da je službeni naziv države Republika Makedonija, ovu bivšu jugoslovensku republiku većina država priznaje pod kompromisnim imenom — Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM).
Zbog makedonskog odbijanja da u Ustavu promeni službeno ime, Grčka blokira Makedoniju u njenim međunarodnim integracijama.
