Kandidat za premijera iz redova koalicije PAN, Ramuš Haradinaj, rekao je da će se konstitutivna sednica za formiranje institucija u zemlji verovatno održati naredne nedelje. Haradinaj je posle sastanaka sa predstavnicima nesrpske manjine zastupljene u Skupštini rekao da je dobio njihovu podršku za formiranje njegove vlade. Razgovor sa srpskom manjinom najavljen je za ovu nedelju.
Kakao sada stvari stoje, Srbi će prihvatiti učešće u Haradinajevoj vladi, ali je pitanje kako će funkcionisati u koaliciji pod vođstvom čoveka protiv koga Srbija ima nove dokaze za ratne zločine. Koji su argumenti Srba za ulazak u Haradinajevu vladu i protiv toga?
Dušan Radenković iz Centra za zastupanje demokratske kulture podseća da je Haradinaj već bio premijer Kosova u periodu 2004—2005 godine, mada samo sto dana. On kaže da ljudi koji su tada sa njim radili tvrde da je dosta učinio za Srbe. Radenković smatra da je ljudima na Kosmetu bolje da sarađuju sa Haradinajem, jer znaju da je zločinac. Paradoksalno je, naglašava, ali se i moglo očekivati da će on, „perući“ svoju prošlost, pre svega pred međunarodnom zajednicom, više da uradi za srpsku zajednicu. On ne misli da bi Srbi takav „tretman“ imali u takozvanoj građanskoj koaliciji, jer njima Srbi ne trebaju, kako kaže, ni zbog zbog „pranja“ prošlosti ni za formiranje vlasti.
„Tako da mislim da Srbi mogu više da iskoriste situaciju u kojoj Ramušu mora da ’čisti‘ svoju prošlost i da se dodvorava Srbima. Moje mišljenje je da će Srbi više dobiti u vladi sa Ramušem, nego što bi to dobili u vladi sa drugom opcijom“, procenjuje naš sagovornik.
Oliver Ivanović, lider GI SDP, ne misli da ne postoji način da se Haradinaj abolira za eventualne zločine, podsećajući da je Haradinaj već imao iskustvo da bude izabran za premijera, a da završio je u Haškom tribunalu.
Što se tiče ulaska Srba u njegovu vladu, Ivanović je mišljenja da je smisao svakog učešća u političkom i javnom životu stići do pozicije da efektivno pomognete svom biračkom telu, u ovom slučaju da srpski predstavnici pomognu srpskoj zajednici.
„To znači da kad se izbori završe, logično je da će sa pozicije vlasti iz institucija izvršne vlasti lakše pomagati ako im je to cilj i ako imaju lični kapacitet da to i ostvare. Zato je važno da Srbi budu deo izvršne vlasti i vlade, iako im to neće biti baš prijatno. Neće biti lako da se sa Haradinajem razgovara i pregovara. To je prilično neprijatna stvar, ali mi nemamo veliki izbor“, kaže Ivanović.
I Radenković i Ivanović kažu da kod Haradinaja postoji neka vrsta kodeksa ponašanja — kada se sa njim nešto dogovori, to se i poštuje. Činjenica je, naveo je Ivanović, i da Srbi nisu u poziciji da biraju ko će voditi vladu na Kosovu, što ih još više obavezuje da ne budu pasivni.
Radenković veruje da je formiranje ZSO verovatnija u vladi Haradinaja nego u vlasti sa drugom opcijom, dok Ivanović zaključuje da pitanje učešća Srba u vlasti nije pitanje dobre volje, već ustavnih rešenja koja postoje na Kosovu.
Kandidat za premijera Kosova koalicije PAN Ramuš Hardinaj tvrdi da će se konstitutivni sastanak za formiranje institucija u zemlji verovatno održati naredne nedelje.
Paradoks je i da Haradinaj odbija pregovore sa Beogradom, osim onih o priznanju Kosova, a da će „Srpska lista” koju Beograd podržava, najverovatnije ući u Ramuševu vlast.
