Naučnici su požurili na mesto poslednje eksplozije u tundri koja je napravila krater od oko 50 metara dubine, usled straha za bezbednost kuća i industrijskih postrojenja, piše „Sajberijan tajms”.
Počeli su da se pojavljuju detalji o prošlonedeljnoj eksploziji metana na arktičkoj obali: iznenadan i zaglušujući udar izazvan eksplozijom u zemlji u blizini kampa severnih jelena, požar koji je zaparao nebo i besneo nekoliko minuta blizu mesta eksplozije, ogromni komadi ugljenisanog permafrosta koji su se obrušili u krater dubok oko 50 metara a koji se odmah napunio vodom.
Irvasi i psi razbežali su se u strahu. Pesak i trava osvetlili su intenzivnom vrelinom erupciju koja je opisana kao „ogroman vatreni plamen posle koga se pojavio stub dima“.
Na lice mesta na poluostrvu Jamal, ubrzo po eksploziji, došli su naučnici, uprkos upozorenju da se, usled otopljavanja koje dovodi do odmrzavanja permafrosta i oslobađanja metana koji je hiljadama godina ostao zamrznut, mogu očekivati nove eksplozije.
Zemljište je „nabubrilo“ na više od 700 mesta na Jamalu, lokaciji poznatoj kao „kraj sveta“, i one su identifikovane kao potencijalna mesta budućih eksplozija, ali i to je samo „vrh ledenog brega“.
Profesor Vasilij Bojavlenski, vodeći ruski stručnjak za nedavno primećeni fenomen „eksplozivnih kratera“ prekinuo je odmor na Crnom moru kako bi ispitao ostatke zemljišta posle eksplozije.
Eksplozija i rupa koju je stvorila u zemlji u blizini sela Sejaka poslednja je od desetak koje su od 2014. godine napravile kratere u arktičkoj Rusiji, uglavnom na Jamalu.
„Nama je važno da znamo šta nam je činiti jer se eksplozija može desiti bilo gde. Može oštetiti stambene blokove, cevovode ili pruge“, rekao je Aleksander Mazarov, zamenik guvernera Jamalsko-Nenecke oblasti.
Jamal ima najveću koncentraciju prirodnog gasa na planeti, koja bi mogla biti ugrožena eksplozijama tla.
Dr Bogojavlenski, zamenik direktora Instituta za istraživanje nafte i gasa u Moskvi, pokušao je da upotrebi merač dubine potopljenog kratera, ali je on bio suviše dubok.
Uz pomoć najlona za pecanje izmerio je da je krater dubok više od pedeset metara.
On je utvrdio da sve manje gasa ostaje u tlu Jamala.
Na drugim mestima, gas prolazi površinom tla, ali smrznuti površinski slojevi u blizini mesta poslednje eksplozije mogli bi predstavljati „metanske džepove“ sa jakom eksplozivnom silom.
Takve eksplozije mogle bi razbacati tone i tone stena po nekoliko stotina metara unaokolo, navodi se u jednom izveštaju sa Jamala.
„Nestanak gasa javlja se u svim zemljama sveta i na kopnu i na obali, ali ovo što se dešava na Arktiku je prejako. Ovo što smo videli je snažan odliv gasa u okean koji je izazvao globalni nestanak gasa u dubljim slojevima tla“, rekao je Bogojavlenski.
Seizmički senzori zabeležili su eksploziju oko 11 časova 28. juna, 30 kilometara severozapadno od udaljenog sela Sejaka, oko 100 kilometara od nove, najsavremenije arktičke luke Sabeta.
