Eksperti su predviđali da će nacionalne valute do 2018. godine biti nestabilne, a da će njihovo mesto zauzeti neka nova valuta koju će odobriti potrošači i kompanije.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka predviđanje se činilo prilično čudno, mada je već tada počelo stvaranje monetarnih saveza, dok su vlasti pokušavale da kontrolišu sistem razmene kurseva i novčane reforme, ali su njihovi napori samo plašili tržište, što je dovelo do „crnog ponedeljka“ u oktobru 1987. godine.
Nakon tog kraha tržišta, političari su odlučili da odlože saradnju u sferi kurseva razmene valuta, ali je time postalo još jasnije da će svi novi pokušaji biti neuspešni, sve dok strane ne izgube ekonomski suverenitet.
„Ekonomist“ je pisao da će se u valutnoj zoni nove svetske valute ekonomska adaptacija dešavati automatski, a nedostatak valutnog rizika će stimulisati trgovinu, investicije i rast zaposlenosti.
Postojanje jedinstvene valute će doneti ograničenja nacionalnim vladama, oduzimajući im novčano-kreditnu politiku, dok će uprava preći na novu centralnu banku ili MMF.
Pritom će svaka država koja bude posedovala novu valutu moći da koristi poreze i državne rashode za kompenzaciju privremenog pada potražnje, ali za finansiranje svog budžetskog deficita moraće da uzima kredite, a ne da štampa novac.
