Svi se slažu u oceni da su dogovori dva lidera „prevazišli očekivanja“, a nemački novinari sporazum o primirju u Siriji nazivaju i „velikim uspehom ruske politike“, navodeći da je to ono što su ruski političari dugo želeli, a da Amerikanci nisu podržavali napore ruske strane.
Putin i Tramp su tokom svog prvog ličnog susreta, na marginama samita G 20, dogovorili da Rusija i SAD preuzmu na sebe obavezu da obezbede prestanak vatre na jugozapadu Sirije, u rejonima Dera, Kunejtra i Suvejda, a o stvaranju takve zone primirja dogovorili su se eksperti Rusije, SAD i Jordana, 7. jula u Amanu.
Prestanak vatre u toj zoni stupiće na snagu 9. jula u podne, po lokalnom vremenu u Damasku. Bezbednost oko te zone osiguravaće ruska vojna policija u koordinaciji sa SAD i Jordanom. Razgovori o prestanku vatre u severnoj zoni biće nastavljeni.
Ujedinjene nacije pozdravile su dogovor koji su Rusija i SAD postigle o primirju na jugozapadu Sirije, navodeći da će to pomoći mirovnom sporazumu.
Međutim, ima analitičara koji smatraju da će Putinu i Trampu biti teško da ostvare postignute dogovore, a sumnjaju i u iskrenost Trampovih obećanja.
„Uveren sam da se primirje neće ozbiljno poštovati. Pred Trampom ne leži zadatak da očuva primirje u Siriji, već naprotiv — u njegov zadatak ulazi dekonstrukcija Sirije kao jedinstvene države. I zbog toga teško da se može reći da će na jugu Sirije biti preduzeti koraci koji će dovesti do pomirenja sa aktuelnom vlašću“, rekao je za ruske medije politikolog i ekspert za Bliski istok Aleksandar Sotničenko.
Sotničenko smatra da na jugu Sirije — bez obzira na to što SAD to negiraju — veliki uticaj imaju islamističke, terorističke grupe. Konkretno, Hajat Tahrir el Šam, bivši Nusra front.
Njih Amerikanci, tvrdi analitičar, ne mogu da kontrolišu, a „moguće i ne žele“, pa se „u svakom slučaju, krivica za prekid primirja uvek može svaliti na Tahrir el Šam — oni počnu da pucaju, Sirijci odgovore“.
Sotničenko je takođe skeptičan prema mogućnostima saradnje između Rusije i SAD u Siriji jer, kako je rekao, Vašington i Moskva imaju potpuno različite ciljeve i zadatke.
Politikolog smatra da je za Rusiju najpogodniji format sastanaka u Astani i razgovor sa zemljama-susedima Sirije, koje su zaista zainteresovane za očuvanje mira i stabilnosti u toj zemlji.
Politikolog takođe ocenjuje i da će svaki pozitivan sporazum SAD sa Rusijom američki politički establišment smatrati izdajom Trampa i dokazom njegovih „tajnih odnosa“ sa Rusijom.
Ipak, ima i drugačijih mišljenja:
„Sporazum koji je objavljen juče je veoma promišljena i ispravna odluka, jer uloga SAD i Jordana u Siriji nije ništa manja od uloge Turske, koja doduše ne mari za događaje na jugu Sirije, jer nju interesuje Idlib… Razgovori o tome da se SAD priključe vode se u Amanu odavno, ali tek juče su sve karte bile otvorene — i SAD su sada jedna od zemalja-garanata primirja u Siriji. Rusiji ovaj sporazum definitivno ide u prilog. Pre svega zato što Moskva podržava normalizaciju situacije u Siriji, a osim toga Rusija sada može i da deo odgovornosti prebaci na SAD, dok su ranije sva dejstva Asadovih snaga i njihovih saveznika mogla da uvuku Rusiju u konfrontaciju sa SAD, što nikome nije potrebno“, kaže za Sputnjik Kiril Semjonov, načelnik Centra za islamska istraživanja Instituta za inovacioni razvoj.
Analitičar računa na to da bi dogovoreno primirje moglo da se proširi i na druge sirijske regione.
„Nadam se da će ono pomoći da se realizuje ono što je bilo započeto krajem prošle godine, kada je u Siriji bio uspostavljen prvi manje-više stabilan režim prekida vatre. Jasno je da je to primirje posle nekoliko meseci bilo prekinuto, ali mi sada vidimo da deeskalacija situacije u Siriji postaje sve realnija, a dalje učešće SAD može da doprinese tome“, navodi Semjonov.
Prema rečima analitičara, SAD će preuzeti na sebe odgovornost u tom regionu u kom Rusija prosto nema poluge uticaja, jer su sve ruske snage skoncentrisane na severu zemlje.
„Podrazumeva se da sve to ne skida odgovornost sa Moskve, koja mora da kontroliše dejstva Damaska“, zaključio je Semjonov.
