Kad čuje reč „levičar“, Angela Merkel se uhvati za novčanik. Naime, ove godine su zbog geopolitičke agende događaja i Nemci imali dodatnu, drugu, „paradu ponosa“. Problem je nastao kad su se sudarile koncepcije, pa je kancelarka taj ponos videla kroz formu domaćinstva za još 19 svetskih lidera, a želja radikalnih levičara, anarhista, boga pitaj šta li su, bila je da to ostvare kroz „mirne i šarolike demonstracije, simbol naše solidarnosti bez granica, za šta nam nije potreban G20“.
Divljak ima ime i prezime
Pošto đavo ne spava, već smišlja neko zlo — pobedilo je treće rešenje. Da Putin i Tramp kojim slučajem nisu pop ikone kakve stvarno jesu, pričalo bi se jedino o šarolikosti huliganskog ekstremizma. Tako je pored dvosatnog razgovora lidera supersila ceo svet u direktnom prenosu gledao ulični rat između u crno obučenih anarhista koji Molotovljevim koktelima pale automobile, obijaju radnje, ruše saobraćajne znakove i policije koja vodenim topovima pokušava da spreči veću štetu.
Sramota. Za levičare i antiglobaliste. I ni za koga više! Ti huligani koji i danas ruše i pale samo pripadaju nemačkom etničkom korpusu, ali su pre svega ljudi sa imenom i prezimenom. Zna to i domaćica samita G20.
Elem, prosečan autošovinista na geografskom prostoru od Horgoša do Dragaša, kad čuje reč „huligan“ uhvati se za pametni telefon. I onda iz svoja četiri zida ili pod nekim suncobranom nastavlja „borbu za normalnost“ tako što se, ma šta rekao, pisanije svodi na tri reči: Srbi su najgori. Oružje kojim se suprotstavlja toj pošasti je Tviter.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva opravdano sumnjamo da barem polovina njih, i na Svetu nedelju, pokrivi prste pokušavajući da na internetu pronađe barem neku vezu Srba i dešavanja u Hamburgu. Naprosto, takvima je nepojmljivo da se civilizovani Nemci, koji Srbima drže lekcije o pristojnosti, pa još levičari, bore za svoje stavove tako što obijaju tuđe pekare. To, baš tako, može samo kod balkanske nedonoščadi u Knez Mihajlovoj.
Lako je, na osnovu svega, pretpostaviti kako bi reagovali da su se Putin, Tramp i ostalih 18 lidera plus Vučić sastali na Paliću, Šumaricama, Hajatu ili Avali, a da su za to vreme Srbi antiglobalisti organizovali proteste, pa se oni pretvorili u haos na ulicama.
Kao svaki dobar seks (u glavu), i to bi imalo predigru. Građanština, dabome, sve radi po stavkama projekta.
Prvo bi se danima pre svetskog samita ti dežurni čuvari državnog ponosa Srbije sprdali kako svetske lidere nikako ne treba voditi na Slaviju, da ne gledaju bruku od fontane. Istovremeno bi tvrdili kako umesto šajkača liderima i jeleka liderkama treba pokloniti 19 patkica. Za gospodu plave, za dame roze, a za Putina ništa — on ionako treba da se uključi putem video-linka, a ne da dolazi u Srbiju i bilduje nacionalizam.
Hapsi sve koji se krste
Kad bi nastao haos na ulicama onda bi — kao što jutros putem malih ekrana TV prijemnika poruči jedan friško izabrani predsednik antifašističkog saveza — rekli kako je sve to posledica toga što na političkoj sceni u Srbiji postoje ljudi koji su nastavljači politike pobeđene u Drugom svetskom ratu. Da, da, izusti i ne obrisa znoj sa čela.
Koliko znamo, Franjo Tuđman je poodavno mrtav, a poslednji put je u Srbiji bio devedesetih u Karađorđevu. Ni tada nije, hvala bogu, vodio srpsku politiku. Za ostale baštinike poraženih koji i danas kroje kape svima ne znamo.
„Ako ubedite čoveka da mu je komšija neprijatelj, šta posle“, zapita se isti gospodin aludirajući kako je, eto, neko ubedio građane Srbije da zamrze druge nacije. Pritom, ovaj antifašista sa titulom namerno zaboravlja da je upravo (druga) Jugoslavija za koju tvrdi da je „trajno časna kategorija“ preko službi bezbednosti nagonila komšije da cinkare komšije, braću da opanjkavaju braću, kolege da potkazuju kolege…
Na tako nečasne rabote ih sigurno nisu terali srpski nacionalisti i patriote, koje danas krivi za sve. Nisu mogli, čak i da su hteli.
Dakle, ako taj gospodin (slučajno uzet kao primer koji pokazuje pravilo) ovako zbori na slobodne teme, obasjan suncem prekoputa Petrovaradinske tvrđave, šta li bi tek iskusniji i medijskim nastupima veštiji njegovi istomišljenici govorili da se u Beogradu, kao u Hamburgu, stvarno dogodi ulični pakao.
E, to ne bi bio seks, već silovanje zdravog razuma. Svima koji ne primaju donacije bi bilo gore nego Slobinim socijalistima šestog oktobra. Pod hitno bi tražili osnivanje međunarodnog suda za zločine protiv normalnosti. Pravili bi okrugle stolove, radne grupe, debatovali na televizijama, lovili veštice. Pa ko preživi, neka prepričava unucima. Krivi bi bili „zaostali Srbi“, a ne huligani sa imenom i prezimenom.
Srbiji, njenim građanima, njihovim i njenim komšijama, i svima drugima ne bi bilo bolje, ali je autošovinistima bolje kad je svima pobrojanima gore.
Navikli da kaplje.
