Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ipak neće ići na komemoraciju u Srebrenicu, jer će u to vreme biti u Istanbulu, gde će se sastati sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.
Politički analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da će zvanični razgovori srpskog i turskog predsednika biti fokusirani na dve teme — ekonomsku saradnju i regionalnu stabilnost, odnosno mir na Balkanu i ulogu Srbije u tom procesu.
„Međutim, uz te teme opšteg tipa, koje se provlače u toj vrsti susreta, biće ipak važnije one koje će se podvući pod sve to, a to su teme vezane za izgradnju ’Turskog toka‘, odnosno ’Južnog toka‘. Turska želi da to bude magistralni gasovod većeg kapaciteta, jer samim tim veća količina gasa dolazi u Tursku i ona je tranzitna zemlja sa geopolitičkim i ekonomskim potencijalom. Sa druge strane, i Srbiji je jako važno da taj gasovod ide dalje, i to preko naše teritorije, odnosno da se sam projekat realizuje. A ako pričamo o realizaciji ’Turskog toka‘ i ’Južnog toka 2‘, onda možemo da shvatimo i zašto bi Turska mogla da promeni stav prema ’Velikoj Albaniji‘, to jest albanskim separatističkim i ekstremističkim idejama i prema bošnjačkom hegemonizmu, jer i jedno i drugo izaziva turbulencije na Balkanu, a turbulencije na Balkanu i izgradnja magistralnog gasovoda ne idu zajedno“, ocenjuje Anđelković.
Kako kaže, ako Turska želi da se izgradi značajan gasovod zajedno sa Rusijom, a koji bi snabdevao Evropu i koji bi postepeno prevazišao prvobitnu nameru da to bude samo „Turski tok“, onda Ankara mora da da doprinos stabilizaciji Balkana.
„Stabilizacije Balkana nema bez obuzdavanja velikoalbanskih pretenzija, odnosno bošnjačkog hegemonizma, jer to su generatori krize. Tako da se u kontekstu izgradnje gasovoda otvara mogućnost za dalju normalizaciju srpsko-turskih odnosa na geopolitičkim osnovama, a koje bi vodile smirivanju stanja na Balkanu i mislim da će to biti centralna tema iza kulisa sastanka“, smatra Anđelković.
Na pitanje da li se može očekivati da Turska na neki način pomogne Srbiji i učestvuje u izgradnji gasovoda koji bi išao kroz Srbiju, Anđelković kaže da ni tu mogućnost ne treba isključiti.
„Moguće je da će Turska direktno učestvovati u finansiranju gasovoda, što bi za nas bilo dobro rešenje, ali pod uslovom da i Rusija bude u ceo proces ozbiljno uključena. Za nas je dobro vezivanje za Tursku, ali ne ekskluzivno vezivanje već u kontekstu rusko-turskih odnosa. Turska koja je ruski partner može da bude potpora i srpskim interesima, dok Turska koja samostalno nastupa može za nas bude opasna, jer ako Turci suviše ojačaju na Balkanu, a nalaze se van kontrole bilo koje druge sile, onda dugoročno ne znamo šta će biti. U svakom slučaju, sam razgovor Vučića i Erdogana ne treba posmatrati kao protokolaran jer mislim da kasnije itekako može da se pokaže od velikog značaja za našu saradnju sa Turskom i za rešavanje nekih važnih pitanja koja nam predstoje“, napominje Anđelković.
U kontekstu činjenice da su i Turska i Srbija kandidati za prijem u članstvo Evropske unije, Anđelković kaže da Turska za nas može biti primer koji treba da rashladi usijane evropljanske glave.
„Iako iskustvo Turske sa EU nije potpuno kompatibilno sa našim slučajem jer je reč o zemlji koja ima drugačiji geopolitički značaj, ekonomiju i civilizacijske zone, ono što je zajedničko nama i Turcima je da nas Evropska unija vrlo često ucenjuje. Bitno je da naučimo iz njihovog primera da otvaranje pregovaračkih poglavlja ne znači i zatvaranje, kao i da možemo da budemo u pregovaračkom procesu u naredne tri decenije i da nigde ne stignemo. Druga važna stvar je da članstvo u NATO-u ne garantuje ulazak u EU. To nam tako predstavljaju NATO lobisti, ali zapravo nije tako, a Turska je nabolji svedok. Mislim da sva ta iskustva treba da uzmemo u obzir, ali ipak i da budemo svesni da se razlikuje slučaj Srbije i Turske“, zaključuje Anđelković za Sputnjik.
