Samo od Nove godine ugovoreno je 11 investicija, čijom realizacijom će biti otvoreno 4.500 radnih mesta, kazao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež na prezentaciji najnovijeg broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).
Naveo je i da Srbija trenutno pregovara sa stranim kompanijama o 53 investiciona projekta koji bi trebalo da donesu 1,3 milijarde evra investicija i 30.000 potencijalnih radnih mesta.
Prema podacima Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNKTAD) upravo objavljenim u Svetskom izveštaju o investicijama u 2016. godini, ukupna vrednost priliva stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji bila je u skladu sa svetskim trendom. Smanjene su dva odsto u odnosu na godinu ranije, sa 2,34 milijarde dolara na 2,29 milijardi dolara, odnosno dve milijarde evra. To je Srbiju, posle Rumunije, najbolje pozicioniralo u regionu.
Urednik portala „Makroekonomija“ Miroslav Zdravković navodi da je Srbija u prošlogodišnjem prilivu investicija, kao i u odlivu, zauzela 64. mesto u svetu, s tim što je odliv smanjen 8,9 odsto, sa 1,59 milijardi dolara na 1,45 milijarde dolara, odnosno 1,27 milijardi evra.
Ekonomisti ukazuju na to da je za stabilan i dugoročan rast srpske ekonomije neophodan ustaljen godišnji priliv direktnih stranih investicija od najmanje 1,6 milijardi evra. Činjenica je, međutim, da dobar broj njih misli da nisu svi efekti SDI tako pozitivni kao što se često može čuti u javnosti.
„Ukoliko se priliv koji je ostvaren po osnovu ulaganja nerezidenata u Srbiju umanji za odlive koje smo imali po osnovu rashoda od SDI, čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u 2016. iznosio je 415,9 miliona evra“, navedeno je časopisu MAT predstavljenom još u februaru.
Uz to, strani investitori su u 2016. drastično povećali takozvana „međukompanijska zaduživanja“, čak 42 odsto u odnosu na 2015. na 737 miliona evra. Motiv za te međukompanijske pozajmice je, kako objašnjavaju ekonomisti, izbegavanje poreza. Kada se otplaćuje kredit, to se knjiži kao trošak i ne oporezuje se, dok se prilikom isplate dividende naplaćuje porez na dobit od 15 odsto.
„Izbegavaju plaćanje poreza na dobit, daju minimalne plate, takse su male ili ne postoje, uzimaju ogromne subvencije, a radnička prava koja i te kako poštuju u svojoj zemlji ovde grubo krše“, kaže za Sputnjik konsultant malih akcionara Branko Pavlović.
I ekonomista Mlađen Kovačević je mišljenja da se značaj stranih direktnih investicija preuveličava. Među prvih deset izvoznika u našoj zemlji, čak je devet stranih kompanija, sve one imaju veliku uvoznu komponentu, tako da je njihova dodata vrednost prilično niska. Kada se tome doda da veliki deo profita iznesu u inostranstvo i vrate centralama, postavlja se opravdano pitanje koliki je njihov stvarni efekat u Srbiji, ističe Kovačević.
Podaci su, međutim, pokazali i da je Srbija zahvaljujući SDI u 2015. godini stvorila 10.631 radno mesto, što je 108 odsto više nego godinu pre.
Prema zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji posluju 2.624 strane firme koje zapošljavaju 198.797 ljudi.
Za podsticanje direktnih investicija u budžetu za 2017. godinu kao bespovratna pomoć planirano je 11 milijardi dinara i još 400 miliona dinara za snimanje filmova, što je za 900 miliona dinara manje nego 2016.
Prema podacima Ministarstva privrede, od 1. aprila 2014. do kraja 2016. godine, država je potpisala da će sa 156,72 miliona evra pomoći 40 projekata, u koje će biti investirano 637 miliona evra. Novi poslovi koje uz pomoć države gotovo u 98 odsto slučajeva pokreću strani investitori treba da stvore još gotovo 25.000 radnih mesta. Do sada je potpisano 37 ugovora, a u 2017. se očekuje završetak najmanje šest projekata koji će zaposliti 2.570 ljudi.
A kako reče Čadež, samo od Nove godine ugovoreno je 11 investicija čijom realizacijom će biti otvoreno 4.500 radnih mesta, a pregovara se sa stranim kompanijama o 53 investiciona projekta.
I mada će velika većina teoretičara ekonomije reći da se nismo baš usrećili sa stranim investicijama jer su nas neke koštale i više nego što su dale, velika većina tranzicionih gubitnika sigurno će potvrditi da je sigurna plata daleko bolja od nikakve. Oni koji se još vode kao zaposleni u „Goši" to najbolje znaju.
Pojedini mediji su pre mesec dana, pozivajući se na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS), preneli da je skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su primile državne subvencije u periodu od 2011. do 2013, dobilo otkaz kad su te subvencije istekle.
Iz Nacionalne službe su objasnili da poslodavci uglavnom poštuju ugovorne obaveze, a da kada to nije slučaj NSZ traži povraćaj sredstava dodeljenih za subvencije.
Analitičar Ekonomskog instituta Ivan Nikolić pak nema dilemu da se naš privredni napredak zasniva pre svega na izvozu koji su donele te strane investicije. Mi bismo, kaže on, voleli da su ovde došle zaista neke zvučne multinacionalne kompanije, pogotovo u nekim sektorima koji donose veliku dodatu vrednost, ali to nije bio slučaj samo sa Srbijom, nego sa celim regionom.
Na pitanje u kojoj meri strane investicije zaista znače spas za ljude koji su loše prošli posle uglavnom neuspešnih privatizacija naših firmi, Nikolić napominje da u poslednjih godinu-dve dana imamo značajan porast zaposlenih.
„I to se svakako duguje aktivnostima tih stranih investitora“, kaže ovaj ekonomista.
On podseća da od 2015. godine, kada je donet novi Zakon o ulaganjima, Srbija jednako tretira i domaće i strane investitore, što prethodno nije bio slučaj.
„Pa opet nema bitnijih domaćih investicija. Pogotovo ozbiljnijih ulaganja u industrijski sektor koja zahtevaju veliki novac, tehnologiju, tržište gde ćete to plasirati. Nažalost, domaći investitori to teško mogu da ponude“, kaže Nikolić.
Domaća ulaganja su, smatra on, ograničena na malu i srednju proizvodnju.
„Nije realno očekivati od domaćeg investitora ni u nekom srednjem roku da ovde uloži stotine miliona i zaposli hiljade ljudi. Jednostavno ne postoji kapacitet“, zaključuje Nikolić za Sputnjik.
A dok država ne izađe sa, kako se to kaže, transparentnim podacima i dosadašnjim efektima podsticaja kojima su privlačeni strani investitori, nagađanja će, pa i različite ocene, kolati medijima.
Takva jedna analiza bi, uostalom, bila od koristi i kao putokaz za iznalaženje boljih rešenja za budućnost, saglasan je i Nikolić.
