Dogovor je postignut tokom posete Donalda Trampa toj evropskoj zemlji, koja je od 1999. godine članica NATO-a.
Prvi američki kompleksi biće isporučeni Poljskoj 2022, a rok za „operativnu gotovost“ sistema je 2023. godina.
Poljaci planiraju da kupe osam baterija „patriota“, a prema rečima poljskog ministra odbrane Antonija Maćereviča, kupovina sistema osiguraće „bezbednost pred svakim neprijateljem“ i omogućiće Poljskoj da se „efikasno suprotstavi ruskim sistemima ’Iskander‘“.
„Konfiguracija raketa ’Patriot‘ specijalno je prilagođena poljskim zahtevima. Nijedna druga vojska na svetu nije do sada imala mogućnost da nabavi rakete ’Patriot‘ konfigurisane i specijalno prilagođene njenim zahtevima. Taj sistem može da bude odgovor na ruske rakete ’Iskander‘“, kazao je novinarima Maćerevič, ali se brzo ispravio i priznao da je Izrael ranije od SAD dobio specijalno adaptirane baterije sistema „Patriot“.
Modernizacija je jedan od prioriteta razvoja poljske vojske, a američki protivraketni kompleksi bi trebalo da postanu deo nacionalnog sistema protivraketne i protivvazdušne odbrane, u okviru projekta „Visla“.
Mediji procenjuju da će ova kupovina „Patriota“ koštati Poljake 7,5 milijardi dolara.
Protivvazdušni raketni kompleks „Patriot“ čini osnovu taktičke protivvazdušne odbrane američke vojske i nekih njenih saveznika, dok rusko nebo čuva S-400 Trijumf, koga je ruska armija stavila u službu 2007. godine, i za koga vojni eksperti kažu da predstavlja „nerešiv problem za zapadne strategijske bombardere i projektile“.
Američki „Patriot“ je u operativnu upotrebu stavljen početkom osamdesetih, a vatreno krštenje je doživeo 1991. godine na Bliskom istoku, u „Pustinjskoj oluji“. Sve procene, međutim, govore da se sistem „Patriot“ u tom ratu i nije baš proslavio.
Međutim, mogućnosti ovog oružja nisu zanemarljive, u stanju je da presreće i uništava ciljeve koji lete brzinom do 2.500 kilometara na sat, može gađati ciljeve na daljini do 100 kilometara (balističke — do 25 kilometara) i na visinama do 25 kilometara (balističke — do 11 kilometara). Može istovremeno da gađa do osam ciljeva, lansirajući rakete na svake tri sekunde.
Kada su Rusi, kao odgovor na američki PRO u Evropi, razmestili raketne sisteme „Iskander M“ i sisteme S-400 u Kalinjingradsku oblast, to je izazvalo nervozu u Vašingtonu i Varšavi.
Ono što još plaši NATO je mobilnost, preciznost, efektivnost i moć tog udarnog sistema — raketama „Iskandera“ potrebno je samo dva minuta i 22 sekunde da dolete od Kalinjingrada do Varšave.
„Iskandere“ su prozvali ubicama američke protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi, što zapadnjacima uteruje strah u kosti.
Napravljeni su po „stelt“ tehnologiji i teško ih otkrivaju radari, a imaju domet do 500 kilometara.
Može li se zaista američki „Patriot“ suprotstaviti ruskom „Iskanderu“, kako tvrdi poljski ministar odbrane, pitanje je na koje sada debatuju brojni eksperti.
„Tehnički i teoretski, ’Patriot‘ može da se suprotstavi ’Iskanderu‘, kao što svaki sistem protivvazdušne odbrane može teoretski da obori svaku raketu. Ali, trebalo bi postaviti pitanje kakve su zaista realne šanse? ’Iskanderi‘ u ovom trenutku nosi dve vrste raketa — balističke i krstareće. Krstareće rakete može da uništi svaki protiv vazdušni raketni kompleks, ako ih locira, zato što se krstareće rakete nisko kreću, ali, s druge strane, to predstavlja i problem — one se teško mogu otkriti. Međutim, korišćenje aviona za kontrolu i obaveštavanje ’Avaks‘ u Evropi omogućava da se lakše otkriju krstareće rakete, pa će šanse za njihovo obaranje u Evropi biti veće, nego u drugim regionima. Sa balističkim raketama ’Iskandera‘ situacija je drugačija — njih je veoma teško locirati. Balistička raketa ’Iskander‘ kreće se po složenoj i za balističke rakete neuobičajenoj trajektoriji, njihovo kretanje je pod kontrolom do poslednjeg trenutka i može da vrši protivraketne manevre. Osim toga, rakete ’Iskandera‘ se mogu pripisati raketama ’Stels‘, koje imaju specijalan pokrivač i formu, pa ih je teže otkriti nego rakete ’Skad‘ ili ’Točka‘“, kaže za Sputnjik vojni ekspert Dmitrij Kornjev, glavni urednik portala „MilitaryRussia.ru“.
Imajući u vidu sve te činjenice, ističe stručnjak, šanse za obaranje balističkih raketa „Iskander“ su minimalne.
„Od 10 raketa sistema ’Iskandera‘, američki ’Patriot‘ neće oboriti više od 2-3, a ako bi to bio iznenadan napad, verovatnoća da raketa bude oborena je ravna nuli. Presretanje raketa sa ’Iskandera‘ je izuzetno teško, čak i raketama-presretačima SM-3 i sistemima ’Egis‘, a to su savršenija sredstva nego ’Patriot‘. ’Iskander‘ je problematičan sistem za sve sisteme protivraketne i protivvazdušne odbrane i, ako govorimo o balističkim raketama, jedan je od najsavršenijih sistema u svetu. Osim toga, rad na poboljšavanju i novim verzijama raketa ’Iskander‘ se konstantno sprovodi, usavršava se i oprema. Pa, i ove rakete koje se danas koriste su veoma teška meta za savremene, pa čak — u izvesnoj meri — i perspektivne ’Patriote‘“, zaključio je Kornjev.
