Margaret Kolins je zadužena za administraciju, njen suprug Don je gradonačelnik, a njihove jedine komšije, istovremeno i rođaci, gradski su većnici.
„Mi plaćamo poreze redovno, zatim dobijamo kakvu-takvu pomoć od Vlade, pa još nekako i preživljavamo“, rekla je Margaret.
Međutim, poslednjih nekoliko godina Tilt se bori sa gubitkom stanovništva, nakon što su preminule Margaretina svekrva i majka, a jedna starija stanovnica se odselila desetak kilometara dalje u naseljenije mesto.
Margaret se bavi administracijom u Tiltu i plaća račune za dva stuba javne rasvete, gradsku vodu za preostala dva domaćinstva, odnošenje đubreta i čišćenje snega tokom zime. Zajedno sa svojim mužem ona se bavi i gradskim muzejom, ali tokom zimskih dana tu i nema mnogo posla. Ulica u kojoj žive svi stanovnici ovo grada je poslednja na listi prioriteta za čišćenje snega, zato što u gradu nema dece.
„Sneg baš mnogo napada i to je možda jedina loša stvar u ovom gradu“, kaže Margaret.
Kada se vreme malo prolepša, broj stanovnika se poveća, pa ih bude za desetak više. Dolaze im i brojni turisti upravo zbog toga što Tilt Kouv reklamira kao najmanji grad u Kanadi.
„Dolaze turisti. Žele da se slikaju pored znaka na kojem piše ime grada“, navodi Margaret.
Nekada je ovaj gradić imao bioskop, salu za kuglanje, diskoteku, a sada samo dva bračna para u pedesetim godinama, koji se zabavljaju igrajući karte.
„Svi starimo i znamo šta će se dogoditi. Zasad smo još ovde. Ima prednosti kad živite u tako malom gradu. Mi poznajemo sve naše komšije“, zaključila je šaljivo Margaret.
RTRS
