Šta mislite o infrastrukturi za održavanje Kupa konfederacija u Rusiji? Da li su Vam se svideli stadioni?
— Jednostavno su fantastični! Uspeo sam da budem u sva četiri grada u kojima se održava Kup konfederacija: u Moskvi, Sankt Peterburgu, Sočiju i Kazanju. Uveren sam da će kada dođe Svetsko prvenstvo i drugi ruski gradovi, Jekaterinburg, Kalinjingrad i Rostov na Donu, biti u potpunosti spremni da prime goste i učesnike takmičenja.
Snimali smo utakmice na sva četiri stadiona gde su se održavale utakmice Kupa konfederacija i, kao što sam već rekao, sve je bilo je na visini zadatka, infrastruktura je bila potpuno spremna. Zbog toga sa nestrpljenjem čekam da se vratim da vidim Svetsko prvenstvo i posetim predivne nove stadione.
Ako se govori o poslednja dva, tri svetska prvenstva, o turnirima u Južnoj Africi i Brazilu, tamo su bili problemi sa infrastrukturom. Posebno u Sao Paolu u Brazilu, kada je otkriveno da stadioni nisu spremni i morali su brzo da izgrade neke polu-privremene objekte. U Rusiji se nije desilo ništa slično.
Osim toga, bezbednost je bila na najvišem nivou. A u savremenom svetu to je, nesumnjivo, jedan od prioritetnih faktora i za navijače i za igrače. Bilo je mnogo pripadnika službe obezbeđenja u svim gradovima i na svim stadionima gde sam bio.
Takođe, lokacije stadiona su odlično izabrane. Siguran sam da su se svi navijači odlično proveli. Zato će sledeće godine Svetsko prvenstvo sigurno proći savršeno.
Komentarišući ovaj događaj, jednom ste rekli da je fudbal jedna od najvažnijih stvari na svetu. Šta ste pod time podrazumevali?
— Fudbal je stvar koja spaja ljude. Ako govorimo o Rusiji, predstave koje ljudi imaju o ovoj zemlji su krajnje ograničene. One se, po pravilu, svode na činjenicu da je u Rusiji hladno, i dalje se svi sećaju Sovjetskog Saveza. Naravno, današnja Rusija je moderna zemlja, zemlja 21. veka. I ako dođete u Moskvu ili Sankt Peterburg, videćete isto što i u Njujorku, Londonu, Parizu ili Berlinu. I to je jedan od razloga zašto bi trebalo otići na fudbalski turnir u Rusiju.
Svetsko prvenstvo u fudbalu održava se svake četiri godine. I to se radi ne da bi se ljudi svađali ili borili, već da bi se ujedinili, da bi se na jednom stadionu okupili navijači reprezentacije Brazila, Švajcarske, Rusije… Fudbal je nešto što svi vole, svi gledaju, nešto što sve zanima. I tu svi ljudi imaju više zajedničkog nego što možemo da nađemo raspravljajući o našim problemima.
Mnogo ste komunicirali sa navijačima kada ste pokrivali Kup konfederacija. Pre toga je bilo mnogo govora o opasnim ruskim navijačima. Kakav utisak imate Vi lično o njima nakon što ste sve videli svojim očima?
— Nisam imao negativna iskustva. Ja sam vrlo visok momak i mulat sam. Zbog toga sam veoma primetan u gomili. Mnogo sam šetao sâm po svim gradovima, bez ekipe, i svuda sam nailazio na jako dobar odnos. Ljudi su razgovarali sa mnom, pitali su me odakle sam, kakav je život u Engleskoj, da li mi se svidela Rusija.
Snimio sam malu grupu ruskih, engleskih i francuskih navijača. Svi su izgledali veoma mirno i zadovoljno.
Bilo bi apsurdno pretpostaviti da su, na primer, nekoliko hiljada fudbalskih navijača kojih ima u Francuskoj tipični predstavnici francuskog društva u celini. Ili da ponašanje navijača u Velikoj Britaniji daje sveobuhvatnu sliku o navikama stanovnika Londona ili Edinburga ili Glazgova. Isto važi i za Rusiju. Da li ovde postoje neki problemi sa fudbalskim huliganima? Da, naravno. Ali razgovarao sam sa članovima navijačkih klubova nekoliko timova i niko od njih ne želi huligane u svom klubu, baš kao što to ne žele klubovi reprezentacija iz drugih zemalja.
Ali problem fudbalskih navijača u Rusiji je prilično preuveličan! Na društvenim mrežama su pisali da samo treba da izađete iz aviona u bilo kojem gradu i odmah će vas pretući gomila huligana. A u Rusiji živi 144 miliona ljudi i to je jedna od najmultikulturalnijih zemalja na svetu.
Ministarstvo turizma Rusije ne pokušava da „proda“ činjenicu da će Kazanj postati prvi pretežno muslimanski grad na svetu u kojem će se igrati utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu. Isto tako, niko se na svakom ćošku ne dere da ima mnogo ljudi iz Azije, iz Azerbejdžana, da živi, radi ili studira u Rusiji i oni su ovde srećni.
Smatram da je deo mog posla da govorim i o tome, iako mi niko nije rekao da nešto treba da kažem. Ovde nema nikakve propagande. Trenutno radim ne samo sa ruskom televizijom, već i sa američkom, britanskom i irskom, i svima govorim jedno te isto.
Koji su Vaši utisci sa Kupa konfederacija? Po čemu je sličan sa turnirima koje ste posećivali u drugim zemljama, a po čemu se razlikuje od njih? I šta očekujete od Svetskog prvenstva u fudbalu koje će biti održano u Rusiji sledeće godine?
— Protokol je isti kao i svuda. Mere bezbednosti su pojačane na svim stadionima i u svim hotelima. Na ulazu proveravaju sve ljude i njihov prtljag. Svidelo mi se što je, kao i u Nemačkoj 2006. godine, organizacioni odbor izdavao pasoše navijačima. Prijavite se i ostavite svoje podatke na posebnom veb-sajtu, a zatim dobijete karticu sa svojom slikom i identifikacijom. Ta kartica omogućava besplatno korišćenje javnog prevoza u bilo kojem gradu u kojem se igra utakmica. Ona takođe olakšava kontrolu pri ulasku na stadion, jer se informacije o vama već nalaze u bazi podataka.
Svetsko prvenstvo u fudbalu održava se već dugi niz godina i svaki put taj turnir je sve pompezniji i spektakularniji. Mislim da je Kup konfederacija u Rusiji prošao veoma uspešno i da će „probuditi apetite“ igrača i navijača pred Svetsko prvenstvo 2018. godine.
