Rusi seku žilu kucavicu Evrope za 36 sati, ali nemaju ludog generala iz Prištine

Kalinjingrad, nemački Keningsberg, osnovali su još u srednjem veku nemački krstaši tevtonskog reda za vreme svoje ekspanzije na Istok. Nekada centar provincije Istočne Pruske, on je postao deo Rusije nakon Drugog svetskog rata, odlukom sila-pobednica na Potsdamskoj konferenciji 1945. godine. Godinu dana kasnije preimenovan je u Kalinjingrad. Nakon skoro 70 godina, taj grad od pola miliona stanovnika postao je glavna tačka konfrontacije Rusije i NATO-a. On je, sa jedne strane, potpuno okružen članicama NATO-a, a sa druge strane, gle paradoksa, on je i najveća pretnja za Alijansu.

Ta najzapadnija ruska oblast je sa ruskim saveznikom Belorusijom povezana Suvalkskim koridorom, strateški važnim pojasom dužine 65 kilometara duž poljsko-litvanske granice. U scenarijima hipotetičkog rata između Rusije i NATO-a njemu se daje ključna uloga. NATO se plaši da bi upravo ovde ruska vojska mogla da počne ofanzivu i brzo odseče baltičke države od ostalih država-članica Alijanse. Tim povodom prošle nedelje je u okviru već tradicionalnih vojnih vežbi „Udar sablje“ litvanska vojska sa saveznicima iz NATO-a održala vojne vežbe čiji zadatak je bio zaštita Suvalkskog koridora.

„Ako zanemarimo političku pozadinu, sa strateške tačke gledišta taj koridor je važan za odbranu Litvanije. Ako se na Rusiju i njenu saveznicu Belorusiju gleda kao na protivnike, vežbanje odbrane koridora čini se prirodno, jer u slučaju da strane neprijateljske snage zauzmu taj koridor, Baltik će se biti potpuno odsečen od svojih saveznika iz NATO-a. Međutim, meni je potpuno nejasna logika Alijanse koja na Rusiju gleda kao na agresora. Da, nakon događaja u Ukrajini Rusija je pokazala da je spremna da štiti svoje nacionalne interese i interese na međunarodnoj sceni, ali to ne znači da Moskva ima neke planove da zauzme baltičke države“, smatra beloruski vojni ekspert Aleksandar Špakovski.

Posebna uloga u stvaranju fantoma zvanog „ruska pretnja“ pripada SAD. Scenario ruskog zauzimanja Suvalkskog koridora i baltičkih država prvi put je ozbiljno počeo da se razmatra prošle godine, nakon objavljivanja izveštaja američke „RAND korporacije“ pod nazivom „Povećanje potencijala obuzdavanja na istočnom obodu NATO-a“. U dokumentu stoji da bi Rusija mogla da zauzme taj koridor za 36 do 60 sati na putu za Rigu i Talin. To su preuzeli zapadni mediji i stvorili pravu histeriju u državama regiona. Od tada se praktično svakodnevno objavljuju članci kako Rusi stoje pred Suvalkskim koridorom.

„Američki analitičari od 2000. godine u svim svojim listovima pišu da je baltički front neodbranjiv. Čak i slaba ruska vojska iz devedesetih godina prošlog veka je mogla da ga osvoji za 48 sati. Ali Rusija to ne namerava, jer joj to uopšte nije potrebno. Baltik ni u kojem slučaju nije pretnja Rusiji, jer je ofanziva iz baltičkog, kurlanskog kotla nemoguća. Makar tamo bilo 500 američkih tenkova. Oni će svi tamo i ostati, u tom kotlu“, rekao je za Sputnjik ruski vojni ekspert Dmitrij Jermolajev.

On je dodao da je rat između Rusije i NATO-a nemoguć.

„Sećam se situacije sa mirotvorcima na prištinskom aerodromu. Kada je američki general rekao da se isteraju ruski padobranci, Britanac mu je odgovorio: ’Ja neću da započnem treći svetski rat zbog ludog američkog generala‘. Rat između Rusije i NATO-a je rat za uništenje planete, a možemo da razgovaramo o nekim malim igrama vojnika. NATO, primivši u svoj sastav baltičke republike, čiju bezbednost ne može da osigura, usađuje im neopravdanu nadu i očekivanja. To će dovesti do toga da one počnu nepotrebno da se sukobljavaju sa Rusijom, ne razumejući da NATO ne može da ih odbrani“, naglasio je Jermolajev.

Međutim, može se razmotriti i drugi scenario — pokušaj blokade Kalinjingradske oblasti. Treba reći da je Suvalkski koridor strateški važan za obe strane. Sa jedne strane, generali NATO-a govore da će se, ako Rusija zauzme koridor, sve baltičke jedinice NATO-a naći u kotlu, ali, sa druge strane, ne govore da bi Kalinjingradska oblast zbog sličnih akcija Alijanse pala u istu zamku. Poljski predsednik Andžej Duda je prošle godine izjavio da u slučaju sukoba NATO treba da pokuša da u prvom naletu okupira taj najzapadniji deo Rusije.

Neuništiva tvrđava

Međutim, da li je lako osvojiti Kalinjingrad? Zbog svog specifičnog položaja, Kalinjingradska oblast je odmah nakon ulaska u sastav Rusije dobila i posebnu ulogu. On predstavlja prvu liniju odbrane Rusije, jer se u njemu nalazi više vrsta oružja koje može da napadne protivnika i na kopnu, i na moru, i u vazduhu, pa i u kosmosu. Širenjem Alijanse ka Istoku, Moskva je u toj oblasti stvorila jedan od vojno najsnažnijih garnizona na svetu. Vojska najzapadnijeg regiona Rusije je snabdevena PVO sistemima S-300 i S-400, tu je i baza Baltičke flote, čiji brodovi takoreći kontrolišu ulaz u Baltičko more i mogli bi biti naoružani krstarećim raketama „kalibar“ koje su se proslavile u Siriji. Zapad posebno brine prebacivanje operativno-taktičkih raketnih kompleksa „Iskander M“ kao odgovor na raspoređivanje američkog PRO u Evropi. Tu je i unikatni radar „Voronjež“ sa opsegom od 6.000 kilometara, koji kontroliše vazdušni prostor čitave Evrope, uključujući Veliku Britaniju.

Imajući u vodu vojni potencijal ruske vojske u Kalinjingradu, bilo koja vojna provokacija za svakog protivnika može biti poslednja.