Sejšeli odavno nisu destinacija dostupna samo političkim moćnicima, kraljevskim porodicama i holivudskim zvezdama.
Većina lokalnog stanovništva za Srbiju nikada nije čula, ali ima i onih koji znaju za Novaka Đokovića, Nemanju Vidića i druge srpske sportiste. Ipak, Srbija je, na neki način, svakodnevno prisutna u njihovim životima. Tačnije, Kosovo. Pri izlasku iz sejšelske prestonice Viktorije postoji naselje koje nosi to ime. Tokom rata na Kosovu i Metohiji, 1999. godine, tek se naseljavalo, komšije se nisu slagale, te je tako i dobilo ime.
Sejšeli su zemlja nasmejanih i ljubaznih ljudi, nepreglednih prirodnih lepota, večitog leta i ravnodnevnice (sviće oko 6, a sunce zalazi oko 18 sati). Zbog čudesnih prirodnih lepota, pitomih džungli, širokih plaža sa belim puderastim peskom, granitnih stena, korala i tirkiznog okeana, Sejšele nazivaju „rajskim ostrvom“. Legenda kaže da se biblijski rajski vrt nalazio na jednom od ostrva tog arhipelaga, na ostrvu Praslin, gde se ugnezdio i nacionalni park „Vale de Me“.
Tu su očuvane jedinstvene palme, koje ne rastu nigde drugde na planeti. Prema verovanju Sejšelaca, Adam i Eva nisu pojeli jabuku već plod te palme — koko de mer (morski kokos), koji je karakterističan po svojoj erotičnoj formi.
Postoji muški i ženski plod, koji oblikom navodno podsećaju na muške i ženske polne organe.
Ženski plod teži i do 25 kilograma, a verovalo se da „meso“ kokosa jača zdravlje i leči od svih bolesti.
Koko de mer je danas glavni simbol Sejšela, a dospeo je čak i na zvaničan sejšelski pečat, kojim carinik overava pasoš putnika prilikom ulaska i izlaska iz zemlje.
Uprkos paprenoj ceni od oko 300 dolara, koko de mer je i jedan od omiljenih suvenira među turistima, ali je pod zaštitom države i iz zemlje se može izneti samo uz poseban sertifikat. Drugi simbol Sejšela su i džinovske kornjače, teške i po 250 kilograma. Žive i po 200 godina, a neki tvrde da ih na Sejšelima ima koliko i stanovnika, drugi kažu — duplo više.
Nekada je u sejšelskim porodicama postojala tradicija da se devojčicama po rođenju daruje mala kornjača, a običaj je nalagao i da se ona pojede kada se devojka uda. Na sreću, takvih običaja više nema.
Sejšeli su najveći prirodni rezervat — više od 50 odsto teritorije čine nacionalni parkovi, pa je po tome ta zemlja jedinstvena u svetu.
Od ukupno 115 ostrva koja ulaze u sastav te zemlje, samo 33 su naseljena. Glavno i najveće ostrvo je Mahe, na njemu se nalaze i glavni grad Viktorija, u kojoj živi gotovo trećina stanovništva zemlje (oko 26.000 stanovnika), i međunarodni aerodrom. To je jedna od najmanjih prestonica na svetu, neki tvrde čak i najmanja. Toliko je mala da se očas posla može i prepešačiti.
Prestonica je nazvana u čast britanske kraljice Viktorije. Sve do nezavisnosti 1976. godine, Sejšeli su bili britanska, a pre toga i francuska kolonija.
Prvi koji su posetili Sejšele bili su arapski trgovci, ali su prvi zapis o ostrvima ostavili Portugalci 1505. godine, nakon što je Vasko de Gama doplovio do ovog dela sveta i ucrtao ga u mapu. U to vreme arhipelag je bio nenaseljen i u sledeća dva veka pirati su ga koristili kao svoje pristanište. Otuda i legenda da je na Sejšelima skriveno najveće piratsko blago u istoriji.
Francuzi su Sejšelska ostrva okupirali 1756. i nazvali ih po francuskom ministru privrede Žan Moro de Sešelu, a pod britansku vlast su prešla 1814. godine.
Tragovi kolonijalne prošlosti vidljivi su i danas — osim po nazivu zemlje i prestonice, u upotrebi su tri zvanična jezika: kreolski, francuski i engleski. Osim toga, jedno od glavnih obeležja Viktorije je umanjena replika londonskog sata Big Ben u srebrenoj boji, a „veza“ sa Britancima je vidljiva i po tome što se vozi levom stranom.
Danas na ostrvima žive pretežno Kreoli (mešavina azijskih, evropskih i afričkih doseljenika) — oko 93 odsto, a ostalo su belci engleskog i francuskog porekla, Afrikanci, Indusi, Kinezi…
Turizam je glavni izvor prihoda — samo prošle godine zemlju je posetilo oko 300.000 turista. Poslednjih godina otvaraju se i ofšor kompanije i banke gde se prebacuje ogroman novac, a osim toga stanovništvo se bavi i ribarstvom. Zamrznuta i konzervirana riba je glavna izvozna roba, a takođe izvoze i cimet, vanilu, kopru (tvrdi beli deo kokosa).
Na Sejšelima ljudi ne pate da budu obučeni u najpoznatije svetske brendove, važniji su im duhovna ispunjenost i porodični život. Vedrog su duha, pa pozitivnu energiju prenose i na turiste. Ovde je sasvim normalno da vam se prolaznik javi i pita kako ste ili da vam pomogne u nevolji.
Svako sejšelsko ostrvo je posebno na svoj način. Među turistima su Mahe, Praslin i La Dig najpoznatija ostrva tog arhipelaga.
Mahe osvaja bujnom vegetacijom, gustim džunglama i planinskim vrhovima koji se uzdižu iznad Indijskog okeana, drvenim kreolskim kućama, kolonijalnim zgradama francuskog i britanskog duha, malim radnjama i radionicama, muzejima, luksuznim hotelima, usamljenim plažama, vodopadima, vidikovcima i plantažama…
Praslin je od Mahea udaljen na oko sat vremena vožnje brodom ili 15 minuta avionom i drugo je po veličini ostrvo na Sejšelima. Najlepše plaže i prirodni rezervat „Vale de Me“, koji je pod zaštitom Uneska, nalaze se upravo na tom ostrvu. Među njima je i Anse Lacio, plaža koju ćete uvek videti na vrhu lista najlepših plaža sveta.
Sa Praslina se do La Diga brodom stiže za oko pola sata. To je ostrvo sa posebnim šarmom, kreolskim gostinskim kućama i apartmanima, impresivnom prirodom, nestvarnim pejzažima, plantažama, granitnim stenama i skrivenim uvalama. Ovde nema luksuznih hotela i motorizovanog saobraćaja — bicikla je glavno prevozno sredstvo.
Ipak, ono što se mora probati na Sejšelima jesu lokalni specijaliteti. Odlazak na pijacu u Viktoriji je pravi doživljaj — šarenilo boja, ukusa i mirisa i obilje riba, egzotičnog voća i povrća. U restoranima će vam najčešće ponuditi ribu sa grila u kreolskom ili kari sosu, koju će najčešće poslužiti uz pirinač i salatu od, recimo, zelene papaje, a jedan od glavnih specijaliteta je i slepi miš.
Legenda kaže da ako probate lokalni specijalitet „bredfrut“, koji se pravi od hlebnog drveta, sigurno ćete se jednog dana vratiti na Sejšele. Od te voćke, koje ima u izobilju, pravi se čips koji se služi uz druga jela, a čips se pravi i od banane, koja raste svuda oko vas, i slatkog krompira.
Sejšelima se mogu razočarati samo oni koji tragaju za noćnim provodom. Toga ovde gotovo da nema. Ali se zato može uživati u plivanju, ronjenju, surfingu, pecanju, jedrenju, šetnjama ostrvima, uspinjanjima na planinske vrhove, upoznavanju nove kulture i gastronomije.
Sutra čitajte: Ko je Srbin koji je doneo pravoslavlje na Sejšele
