Iako su, posle brojnih poziva da dođu i na licu mesta se uvere čime se bavi, zapadni mediji konačno počeli da posećuju Srpsko–ruski humanitarni centar u Nišu, američki zvaničnici i dalje neprekidno govore da je Centar špijunski.
Sliku o mestu koje je trn u oku ne samo Amerikancima, već i zvaničnicima Evropske unije, možda bi moglo da promeni ono što se ovih dana dešava u Nišu.
Prvi put od kad je Centar osnovan pre pet godina na obuku je stigla grupa spasilaca iz zemlje koja je članica Evropske unije. Reč je o spasilačkom timu iz Mađarske, volonterskom udruženju za civilnu zaštitu iz Budimpešte, koje finansira država, što je sistem u većini zemalja na Zapadu. Šef tima Laslo Sadvari ima trideset godina, a već osam je u spasilačkom timu koji je član evropske spasilačke asocijacije. Njegova ekipa učestvovala je u brojnim međunarodnim operacijama u Evropi, pa i u našem regionu.
„Bili smo u Bosni i Hercegovini u vreme poplava. Nismo bili prvi koji su reagovali, nismo heroji koji su spasavali živote, ali smo došli da uradimo dezinfekciju da bi ljudi mogli da se vrate normalnom životu. U Mađarskoj smo delovali u svim katastrofama u poslednjih deset godina. Najozbiljnije je bilo kada su se iz fabrike izlile toksične materije. Više puta smo intervenisali na zavejanim auto-putevima. Izvlačili smo ljude koji su bili odsečeni u kolima bukvalno od Budimpešte do austrijske granice“, kaže Laslo.
Pored njega u Niš je iz Mađarske stiglo još šest spasilaca, među kojima su i dve devojke. Direktor Centra sa srpske strane Bojan Glamočlija objašnjava da su Mađari oduševljeni sistemom rada ruskih spasilaca, koji je jedinstven i najbolji u svetu. Ta činjenica bila je presudna za njihov dolazak u Niš, kaže Glamočlija.
„Videli su programe, upoznali su se sa instruktorima, rekli su da je to ono što im treba, da ovde u Nišu mogu da povećaju svoje kvalifikacije. Ako kurs bude završen onako kako očekujemo, poslaćemo ih u Rusiju, u Noginsk, na poligon na površini od stotinu hektara, na kojem su najmodernija oprema i trenažeri. Posle tri dana ovde, vidim da su zadovoljni, da ćemo nastaviti saradnju“, ocenjuje direktor Humanitarnog centra.
Laslo i ekipa pohađaju obuku za rad na visinama i u ruševinama, vežbaju kako da pruže pomoć unesrećenim u prirodi i u velikim zgradama, posebno posle rušenja u zemljotresu. Ranije su se obučavali u drugim zemljama Evrope, ali su shvatili da ovakav kvalitet obuke mogu da dobiju samo u Nišu, sa njima rade četiri ruska instruktora.
Direktora Centra pitali smo da li su kolege iz Mađarske zabrinute zbog činjenica da bi po povratku kući neko mogao da im zameri što su nedelju dana proveli u „ruskoj vojnoj i špijunskoj bazi“, odnosno da li uopšte znaju za takve kvalifikacije Centra.
„Oni su svesni marketinga, te famozne priče da smo ruska vojna baza, špijunski centar, sad imamo i treći epitet, da širimo rusku meku moć. Oni sve to znaju, ali su videli da to nije istina. Videli su kakvu opremu imamo, koliko su naši ljudi obučeni. Oni traže kvalitet i zato su ovde“, kaže Glamočlija.
Njegov mladi mađarski kolega smeška se dok razgovaramo na ovu temu i tako potvrđuje da, iako ne govori srpski, savršeno razume o čemu pričamo.
„Spasavanje ljudi ne zavisi od jezika kojim govorite ili zemlje iz koje dolazite. Ako postoji mogućnost da se obučavamo kako da spasavamo ljude u bilo kojoj zemlji, pa i u Srbiji, mi idemo. Politička situacija nas uopšte ne interesuje. Prošlog meseca bili smo na vežbi na Malti, u mojoj grupi radili su jedan Rus, zatim Amerikanac, Portugalac, Francuz i jedan Srbin. A što se tiče ruske vojne opreme ovde u Centru o kojoj govore, da, video sam jednu opasnu spravu, aparat za kuvanje kafe“, kaže uz osmeh Laslo i vraća se poslu.
Zbog jezičke barijere olakšavajuća okolnost tokom obuke u Centru je činjenica da je u mađarskom timu i jedan Rus, Denis Ljevšov, čiji su se roditelji iz Rusije preselili u Budimpeštu kada je imao pet godina. Pitamo ga da li je zapravo on most između Budimpešte i Niša.
„Ne, svet u kojem se kreću spasioci je mali, pojedine kolege bile su u Rusiji na obukama i tako čule za Niš. I na obukama u Evropi priča se o ovom centru. Naš zadatak je da spasavamo ljude, a ne da se bavimo politikom, zato nas ružne priče o Centru ne zanimaju“, kaže spasilac–prevodilac Denis.
Iako se najveći deo nastave za rad na visinama i spasavanje iz ruševina odvija na novom poligonu Centra na otvorenom, ekipa iz Mađarske stoički podnosi visoke temperature. Čak ni dame ne traže pauzu, jer pored one da su došle po znanje najboljih, poštuju i činjenicu da je nastava poklon. Srpsko–ruski humanitarni centar u Nišu kolege iz Evropske unije obučava besplatno.
