„Komentare na nova saopštenja ukrajinskih specijalnih službi, razume se, treba da daju stručnjaci. Ali ovakvi komentari su mogući samo u slučaju da s ukrajinske strane o tome govore stručnjaci za sajber-bezbednost, navodeći konkretne dokaze, a ne stručnjaci za nametanje rusofobije i bez bilo kakvih dokaza, kao što se to događa sada“, rekao je senator.
On je podsetio da su isti ovi „stručnjaci“ iz Službe za bezbednost Ukrajine optuživali Rusiju za ubistvo bivšeg poslanika Državne dume Voronjenkova „ne nekoliko dana ili sati, nego nekoliko minuta pošto je izvršen zločin“.
„I s kakvom su samo upornošću pokušavali i pokušavaju da ’natovare’ Rusiji krivicu za oboreni malezijski ’boing’, umesto da objave ili makar da predaju međunarodnim ekspertima dešifrovane razgovore sopstvenih avio-dispečera“, naglasio je Kosačov.
Odbijanje ruskog softvera učinilo je kompjutere u Ukrajini neotpornim na bilo kakve napade, uključujući i hakerske, smatra Kosačov.
„U Ukrajini su, kao što je poznato, zabranili ruski softver i opštepoznate i opštepriznate računovodstvene programe koji su bili instalirani na ogromnoj većini kompjutera u ukrajinskim firmama. Novi programi su, kako su mi objasnili stručnjaci, neotporni na sve i svašta, stoga i na amaterske hakerske napade“, rekao je Kosačov.
Služba za bezbednost Ukrajine saopštila je ranije danas da su u napad virusa „Peća“ umešane ruske specijalne službe.
Globalni napad virusa u utorak oborio je IT-sisteme kompanija u nekoliko zemalja, a najviše je pogodio Ukrajinu, kao i ruske kompanije. Napadnuti su kompjuteri naftnih, energetskih, telekomunikacionih i farmaceutskih kompanija, kao i državnih organa.
„Na osnovu informacija koje smo dobili, pored ostalog, u saradnji s međunarodnim antivirusnim kompanijama, imamo osnova da smatramo da su u napade umešane iste one hakerske grupe koje su u decembru 2016. godine napale finansijski sistem, objekte saobraćaja i energetike Ukrajine uz korišćenje ’TeleBots’ i 'Blackenergy’. To svedoči o tome da su u napad umešane specijalne službe Ruske Federacije“, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da je napad bio planiran ranije i da se odvijao u nekoliko etapa.
„Bez obzira na to što sajber-napad stvara utisak da je reč o običnom virusu tipa „ransomeware“ (programski softver za iznuđivanje novca), stvorenog radi bogaćenja, ovaj virus je zapravo pokriće za masovni napad usmeren na Ukrajinu. O tome svedoči odsustvo realnog mehanizma da se uzmu finansijska sredstva. Primitivnost tog mehanizma potvrđuje mišljenje da bogaćenje nije bilo cilj napada“, navedeno je u saopštenju.
Osnovna svrha virusa bila je, kako je navedeno, uništavanje važnih podataka i narušavanje rada državnih i privatnih ustanova u Ukrajini.
Istovremeno, virus je napao i ruske kompanije „Rosnjeft“, „Evraz“ i „Invitro“. Banka Rusije je saopštila da je zabeležila hakerske napade usmerene na sisteme ruskih kreditnih organizacija.
