Koga treba da pozovem kad hoću da dobijem Evropu?— upitao je svojevremeno Henri Kisindžer. Dosta godina kasnije Evropa je propisala da će se na taj telefon javljati Ketrin Ešton, a sad to trenutno obavlja Federika Mogerini.
Sveukupni rizničar tajni
Formulaciju „javljati na telefon“ upotrebili smo metaforično, mada to donekle može biti i stvarna slika, jer su visoki predstavnici EU samo oivičene birokrate i ne predstavljaju ono što je, na primer, ministar spoljnih poslova neke države. Tako sugestija u formi pitanja iskusnog geostratega sa početka teksta nije dokraja prihvaćena. A Evropa je i dalje nedovršena, sa tendencijom u rikverc.
Ako bi pak — barem u poslednjih šest meseci, a možemo taj period produžiti i na čitavih 28 ili čak 46 godina — upitali koga treba da pozovemo ako želimo da saznamo šta misle Rusija i Amerika, odgovor je — Kisindžera. Henrija Alfreda Kisindžera.
To što nam taj američki patriota jevrejskog porekla rođen u Nemačkoj najverovatnije neće dati odgovor, nikako ne znači da ga ne zna, već da diplomatski, pa i muški, princip tako nalaže. A časni ljudi se principa drže.
Takođe, to što ovaj — i po stažu, i po godinama, ali i po rezultatima — mudrac nema nijednu zvaničnu funkciju, a zna sve odgovore, nikako nam ne govori o izmeštanju moći van institucija Rusije ili Amerike, već upravo o jačini institucije zvane „Kisindžer“.
Svakako, to apsolutno ne ukazuje da su mu Putin ili Tramp nešto šapnuli prilikom susreta (kojih je malo manje nego susreta kraljice Elizabete sa premijerima Engleske), već da ih je bivši američki državni sekretar osetio.
Neformalna, a čelična spona
„Putin je čovek sa sjajnim osećajem za unutrašnju vezu s ruskom istorijom. Politikom se u Americi bave ’neistorijski ljudi‘ koji su u školi istoriju učili ne kao ’skup povezanih događaja, već kao teme bez konteksta‘“.
Pametnom čoveku je i zujanje muve muzika, a vama su kao potkrepljenje teze o pronicljivosti jednog od ključnih ljudi Bilderberške grupe dovoljne ove dve namerno iz različitih intervjua izvučene rečenice.
Kisindžer, da potcrtamo, pod „neistorijski ljudi“ nije mislio na Trampa, za koga reče da je najnezavisniji američki predsednik, već na one koji ne mogu da se pomire sa činjenicom da novi šef Bele kuće nije zavistan od njih, pa neće da im služi u novim ratovima, iako iz onih starih ništa nisu naučili.
Takvi ne mogu da pomire dve supersile od kojih zavisi opstanak čovečanstva, jer im nije cilj pomirenje, već konstantno stvaranje tenzija zarad ličnog bogaćenja i proširivanja kapaciteta američke vojne industrije, opet ne zbog koristi američkih građana.
Samo pravi američki patriota, a Kisindžer to jeste, može uspostaviti neformalnu a istovremeno čelično jaku nit sa Rusijom.
Uzajamno poštovanje rađa poverenje, pa sve to uz posvećenost daje rezultat u kome jedan devedesetčetvorogodišnjak ne drži palčeve na start-tasterima ruskih i američkih nuklearnih raketa, ali poseduje dovoljno kvaliteta da bude kanal komunikacije, kako oni koji stvarno mogu da odvedu svet u treći svetski rat nikad to i ne pomisle da učine.
Pragmatičnost za opšte dobro
Rusija je uvek bila prinuđena da misli o potrebi da štiti teritoriju od suseda sa drugog kontinenta, analizirao je ovaj diplomata, dok su u isto vreme SAD brzo zauzele lidersku poziciju u Americi, nakon čega su počele da traže puteve širenja uticaja radi osiguranje sopstvenih nacionalnih interesa izvan svojih granica.
Pritom, konstatacija da je „prilikom izgradnje savremenog sistema međunarodnih odnosa potrebno polaziti od naše težnje za mirnim konstruktivnim napretkom, a ne za osiguranjem interesa na račun drugih“ može biti neka vrsta preambule, predgovora njegovog plana svetskog mira.
„Putin nije Hitler. Vođenje pregovora s njim o konkretnim uslovima biće svima od koristi“, dodatno pojačava prethodne teze i iznova uverava u Kisindžerove namere.
„Naši prijatelji su poslovni ljudi, a prijatelji su nam zato što su poslovni ljudi“, izgovara u trilogiji „Kum“ Marlon Brando u ulozi Vita Korleonea suvislu maksimu koju je napisao scenarista Mario Puzo.
Nije, dakle, dobri stari gospodin Henri prijatelj Putina i Rusije zato što ih voli, već zato što Kisindžer voli sebe, Ameriku i na delu pokazuje šta je to real-politika. Valjalo bi da ova veština filigran-diplomatije potraje. Pa i da se nešto zakuje, da bi trajalo i kad svet ostane prazan posle njegovog odlaska. Naime, biologija je jača i od nuklearki.