Posle izjave potpredsednika Vlade Ruske Federacije Dmitrija Rogozina za Sputnjik da se u Srpsko-ruskom humanitarnom centru nalazi svega nekoliko ruskih veterana spasilaca, dve mačke i nekoliko pasa, u Centru neprekidno zvone telefoni.
Iako je Rogozin upotrebio malu dozu sarkazma kako bi poručio da su Zapadu velike oči u strahu od Rusije, pa humanitarni centar karakteriše kao špijunski, pa i kao vojnu bazu, očigledno su mnogi pomislili da ruski i srpski spasioci imaju mali zoološki vrt. Javili su se i iz jednog društva za zaštitu životinja da pitaju da li ih redovno hrane i da li su čipovani.
Neki su se i uputili u Centar, ali su se zaustavili na kapiji. Ekipa Sputnjika je ušla, mi smo se najavili, pa je Alpa bila vezana.
Da, Srpsko-ruski humanitarni centar ima stanara sa četiri noge. To je belgijski ovčar malinoa, koji je stigao kao poklon srpskih vatrogasno-spasilačkih jedinica. Došao je pre nešto više od tri meseca i već je, kako kažu, ušao u sistem, zna šta mu je posao.
Iako su od intervjua s Rogozinom prošla četri dana, priča o životinjama i dalje je glavna šala u centru. Direktor sa srpske strane, Bojan Glamočlija, kaže da novinari dalje zovu i pitaju koliko životinja ima Centar, koliko pasa, koliko mačaka.
„Bili smo u čudu dok nismo pogledali intervju s gospodinom Rogozinom na vašem sajtu. Stekao sam utisak da gospodin Rogozin zapravo smatra da su nama potrebne životinje, dodatni psi. Možda će nam i pokloniti nekog psa koji će nam služiti za obuke, pretrage i sve čime se bavimo ovde u Centru“, kaže Glamočlija u šali.
Ali nismo sigurni da se šali, jer sa dolaskom Alpe Centar je mnogo dobio. Ona učestvuje u obukama na ruševinama, vežba pretrage i akcije spasavanja.
Kad oseti da je neko pod zemljom ili betonom živ, ovaj sjajan pas reaguje, laje i kopa. To je rasa koja je izuzetno inteligentna i poslušna, a zaštita joj je osnovni instinkt. Zato je idealna u ovakvim akcijama.
„Svi koji su u sistemu zaštite i spasavanja znaju koliko nam ovaj pas znači. Trenutno imamo samo njega, a voleli bi da imamo još obučenih pasa, mnogo bi nam značili u svim vanrednim situacijama. A što se tiče mačaka koje su pomenute u intervjuu gospodina Rogozina na Sputnjiku, to su mačke koje su nas nekada posećivale. Voleli bi da imamo više i mačaka“, kaže Glamočlija uz osmeh.
Svi u Centru obožavaju Alpu, ali ona ipak vreme najviše voli da provodi sa spasiocem Andrejem Dikonovim. Psa mu je predala grupa koja je u Nišu boravila pre njega, jer se spasioci iz Rusije ovde smenjuju na svaka tri meseca.
Andrej je u Moskvi radio sa kinolozima, trenerima, a zanimljivo je da je u tim vežbama zapravo simulirao žrtvu koju je pas morao da pronađe pod ruševinama.
„Kada se srušio akva-park u Moskvi, prvi put sam video kako psi pronalaze unesrećene. Pre toga nisam verovao da je to moguće, a tada sam se uverio svojim očima. Svi u našem timu u Rusiji imaju veliko poverenje u njih, jer ponekad sofisticirani uređaji koje imamo ne mogu da detektuju ljude pod ruševinama, a kada pustimo pse, uspeh je zagarantovan“, kaže Andrej za Sputnjik.
I on tvrdi da u Centru nije video mačke, ali ni ljude koji ovde ne treba da budu, jer Alpa je spasilac, ali je pre svega gazdarica koja čuva kuću.
Alpa je očigledno rasterala mačke koje su se motale po Centru. Posle druženja s njom, sigurni smo da im ne bi falila dlaka s glave, jer ovaj pas je član posade Srpsko-ruskog humanitarnog centra, u službi svih na Balkanu, ako im zatreba pomoć. Ali mačke to ne znaju, u strahu su velike oči, kako reče Rogozin.
