„Čini mi se da nije daleko vreme kada će svetski moćnici zaključiti da je mnogo jeftinije finansirati medije nego rakete. Jer raketama na rakete oni neće ići, to je sasvim sigurno, ali medijima odavno idu jedni na druge. Sada je sve toliko ogoljeno, da ako pažljivije pratite, vidite da su svi mediji oružje u nečijim rukama.“
To je poručila glavna urednica Sputnjika Srbija Ljubinka Milinčić na skupu „Nova međunarodna realnost — izazovi i perspektive“, koju je u Beogradu organizovala fondacija Beogradski strateški dijalog.
Iskusni novinari, koji su bili izveštači iz kriznih regiona, razgovarali su na panelu „Uloga medija u oblikovanju savremenog društvenog i političkog konteksta“ o tome da li su mediji megafon u rukama politike i da li su mediji posledica ili generator podela.
Ruka koja upravlja medijima često nije vidljiva, istakla je Ljubinka Milinčić, pogotovo u velikim zemljama, ali posledice su itekako vidljive. U Americi, na primer, navodi ona, postoje jedan ili dva medija koji u Trampovoj politici mogu da vide i ponešto pozitivno.
„Kada američki mediji govore o Rusiji, ukoliko novinar sumnja u informaciju da je Rusija izabrala američkog predsednika, prvo mora da dâ otkaz, da bi se potom čudio zbog toga što je morao da piše, ne prema istini ili savesti, već onako kako je uredništvo od njega očekivalo“, kaže Ljubinka Milinčić.
U digitalnoj eri mediji postaju sve irelevantniji, smatra nekadašnji producent „Skaj njuza“ i dopisnik iz Iraka Jakša Šćekić, jer dolazi do „fragmentacije medija“.
Zahvaljujući društvenim mrežama i internetu, ne postoje mediji koji mogu presudno da utiču na formiranje društvene svesti. Iako su dva najveća tabloida u Velikoj Britaniji navijala za Terezu Mej, ona nije pobedila na izborima, kaže on. Slično važi i za američke izbore — iako su mejnstrim mediji navijali za Hilari Klinton, pobedio je Donald Tramp.
Glavni izvor informisanja Amerikanaca mlađih od 40 godina su društvene mreže, a ljudi najviše veruju vestima koje su podelili njihovi prijatelji, objašnjava Šćekić. Najmanje se, prema njegovim rečima, veruje novinarima.
Javni servisi odumiru. Vi danas birate šta hoćete da gledate, kad hoćete da gledate i sami ste sebi glavni i odgovorni urednik“, kaže Šćekić.
Činjenica da je Donald Tramp pobedio na američkim izborima i pored medijske kampanje koja se protiv njega vodila, dopisnika austrijskog javnog servisa ORF iz Srbije Kristijana Veršica navodi na zaključak da emocijama naroda ne može da se manipuliše.
Društvene mreže, pojava mobilnih telefona koji mogu da snimaju i pojava kanala kao što je Jutjub, doveli su do toga, kaže Veršic, da su novinari izgubili pravo na najbolju sliku.
„Živimo u fazi atomizacije medija i medijskog prostora i mislim da je u toj situaciji verodostojnost jedina funkcija koju ja mogu da imam kao dopisnik“, kaže Veršic.
Tradicionalni mediji, osećajući da se približava kraj njihovog dominantnog uticaja na svetsku politiku i kreiranje javnog mnenja, rasprodaju svoj kapital, koji se pre svega sastoji u kredibilitetu, kaže Bojan Brkić, urednik spoljnopolitičke redakcije RTS-a.
„U prethodnom periodu događao se proces u kojem su poslovni interesi kupovali medijske kuće, njihovi vlasnici su se povezivali sa političarima. Ova ’klanica‘ koju trpi Donald Tramp sigurno će doprineti smanjenju kredibiliteta pred sopstvenim javnim mnjenjem. Otvoreno stavljanje na jednu ili na drugu stranu, prikazivanje slike koja je dominantno ovakva ili onakva, bez dovoljnog stepena debate o nekim temama, uticaće na to da opadne kredibilitet tradicionalnih medija“, objašnjava Brkić i dodaje da se situacija dodatno komplikuje sa digitalnom revolucijom.
Mladi su sve više okrenuti društvenim mrežama i internetu i što više njihovi roditelji budu gubili poverenje u tradicionalne medije, sve više će se prepuštati, kako kaže, mutnim vodama miliona i miliona digitalnih medija, zaključuje Brkić.
A da li je zaista budućnost medija utapanje u more društvenih mreža, kako to neki učesnici smatraju?
Ljubinka Milinčić tvrdi da, ipak, nije, jer nijedna fejsbuk stranica nema milijardu i po pregleda, koliko ima internet stranica televizije Raša tudej.
Ona takođe navodi primere iz rata u Siriji, kada su se u zapadnim medijima pojavljivale falsifikovane slike mrtvih i ranjenih, navodnih žrtava sirijskih vlasti. Ni to, prema njenim rečima, nije poteklo od društvenih mreža, već iz pojedinih medija. Društvene mreže služile su samo kao sredstvo širenja tih lažnih informacija.
Vladajuće mišljenje ne kreiraju društvene mreže, već mediji, kaže Ljubinka Milinčić. Društvene mreže „mute vodu“ i stvaraju nepoverenje, ali ne postoji osoba ili ideja koja bez pomoći medija može da uspe ili postane vladajuće mišljenje.
Pročitajte još:
