„Gruzija je najstarija država sa najstarijom kulturom… možda bi trebalo da mislimo o tome, da je Gruzija najstarija monarhija… Uz božju pomoć nas je čuvao car. U današnjem svetu ima mnogo primera kada monarh caruje, ali ne upravlja. To se zove ustavna monarhija. Ona državi donosi mir“, rekao je patrijarh Ilija prošle nedelje tokom službe u Katedralnom saboru u Tbilisiju.
Prema njegovim rečima, prelazak na ustavnu monarhiju neće se desiti danas ili sutra, već je potrebno analizirati prošlost, sadašnjost i budućnost Gruzije.
Sadašnjost Republike Gruzije ne izgleda nimalo ružičasto. U ovom trenutku država se nalazi u velikoj ekonomskoj i političkoj krizi: predsednik i vladajuća partija su u sukobu, što izaziva napetost u društvu, Ustav je podvrgnut stalnim promenama. Pristalice monarhije ubeđuju narod da bi država bila stabilnija kada bi imali cara umesto predsednika. Monarh je stalna institucija, kod Gruzina čak i „božanska“, i smatraju da bi „poslanik božji“ sigurno bio bolji od predsednika kakav je na primer bio Mihail Sakašvili.
Među naslednicima carske dinastije Bagration, pre svih je Nugzara Bagrationi Gruzinski. Naslednik će biti njegov unuk i kumče gruzijskog patrijarha Georgij Bagration, koji ima samo 6 godina. Georgij Bagration je dete rođeno u dinastičkom braku Ane, kćerke Nugzara Bagrationa Gruzinskog, i predstavnika druge grane vladajuće dinastije Davida Bagrationa Muhranelija.
Gruzijski istoričar Georgij Othmezuri smatra da je, pre nego što se uvede ustavna monarhija, potrebno vaspitati budućeg cara u duhu gruzijskih tradicija.
„To je ideja budućnosti. Ona bi mogla da bude realizovana kroz 25 godina, ne pre. Međutim, sama ideja je privlačna. Gruzijski narod, posebno omladina, slabo zna svoju istoriju. Naši carevi su uvek predstavljali jedinstvo i slobodu Gruzije. Oni su se uvek borili za nju i uvek bili spremni da se žrtvuju za svoj narod“, smatra istoričar.
Vladajuća partija „Gruzijski san“ prihvatila je monarhističku ideju. Ako ništa drugo, onda zbog toga što nisu smeli da uvrede patrijarha koji se smatra najomiljenijom ličnošću u državi. Osim toga, s obzirom da je vladajuća koalicija u neprijateljstvu sa predsednikom Georgijem Margvelašvilijem, to im je idealna prilika da ga potpuno eliminišu, a ni pokušaj da se skrene pažnja sa životno važnih stvari u državi, nije odigrala poslednju ulogu. Vlast namerava da tu temu stavi na javnu diskusiju, a ni referendum nije isključen.
Sa druge strane, parlamentarna opozicija je u većini protiv te ideje i smatra je „zastarelom formom vladanja“. Postoji naravno i ozbiljno pitanje, od kojeg novca će monarh i njegov dvor živeti? Već su izračunati troškovi carske porodice — oko pet miliona dolara.
Veliko pitanje je da li su savremeni Gruzini u dubini duše zagrejani za monarhiju, ali zbog velikog poštovanja prema patrijarhu, čije reči svi bez pogovora slušaju i poštuju, veliki deo stanovništa bi mogao da glasa za obnovu carstva.
Istorija gruzijskog carstva seže u daleku prošlost. Dinastija Bagration je najstarija pravoslavna dinastija koja je državom vladala od 1008. do 1801. godine, do ulaska države u rusku monarhiju. Članovi carske porodice Bagration bili su nasilno preseljeni u Rusiju. Osim u Rusiji, mnogi članovi porodice žive u Španiji i drugim evropskim državama.
Interesantno je da se, nakon što je Gruzija izgubila carsku tradiciju, porodica Bagration proslavila u Rusiji. General Petar Bagration bio je heroj rata protiv Napoleona 1812. godine. Njegov brat general Roman poznat je po tome što je za vreme rusko-iranskog rata 1827. godine prvi ušao u Jerevan. Unuk Romana Bagrationa Dmitrij za vreme Prvog svetskog rata komandovao je poznatom „Divljom divizijom“, a 1918. godine prešao je na stranu Crvene armije.
Treba reći da ovo nije prvi put da gruzijski patrijarh Ilija Drugi izlazi sa tom idejom. On je i pre deset godina predlagao da se obnovi monarhija, kada se na čelu države nalazio nepopularni Mihail Sakašvili. Međutim, tada ideja nije bila prihvaćena. I bivši predsednik Eduard Ševarnadze je govorio da je uspostavljanje monarhije bilo u igri još 1992. godine, nakon raspada SSSR-a i proglašenja nezavisnosti Gruzije. Međutim, „u Gruziji je bila izgubljena tradicija monarhije i nama bi bilo teško da nađemo prestolonaslednika sa autoritetom“, pisali su mediji.
Možda Gruzija u ovom trenutku nije spremna za ustavnu monarhiju, ali u budućnosti to pitanje može biti vrlo ozbiljno razmotreno. Prvi korak je napravljen.
