Agencija navodi da je Erdogan rekao i da pozivi na zatvaranje turske vojne baze u Kataru predstavljaju izraz „nepoštovanja“ prema Ankari. On je kazao da je Turska ponudila uspostavljanje svoje vojne baze i u Saudijskoj Arabiji, jednoj od zemalja koje su uputile ultimatum katarskim vlastima, ali da Rijad nije odgovor na tu ponudu.
„Iako nam se još uvek nisu javili u vezi s tim, tražiti od Turske da povuče trupe (iz Katara) jeste nepoštovanje Turske“, kazao je Erdogan.
Katarski poludržavni Nacionalni komitet za ljudska prava saopštio je u petak da lista zahteva, koju su Kataru postavile arapske zemlje koje su nedavno prekinule odnose sa njim, predstavlja kršenje konvencija o ljudskim pravima.
Ovaj komitet je naveo da Katar ne treba da prihvati postavljene zahteve i uslove, preneo je Rojters.
Arapske zemlje koje su nedavno prekinule odnose sa Katarom, zatražile su ranije tog dana od Katara da u roku od deset dana ugasi katarsku televiziju „Al Džazira“ i njene podružnice, prekine diplomatske veze s Iranom i vojnu saradnju sa Turskom, kao i veze sa „terorističkim organizacijama“.
Listu takvih zahteva danas je Kataru, kao posrednik, predao Kuvajt.
Optužbe o vezama s terorizmom
AP podseća da su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat ranije ovog meseca prekinuli sve veze sa Katarom, optuživši tu zemlju da podržava i finansira i terorizam.
Te arapske zemlje zahtevaju od Katara da protera pripadnike iranske Revolucionarne garde, zatvori katarska diplomatska predstavništva u Iranu i sa Teheranom prekine diplomatske veze i bilo kakvu zajedničku vojnu saradnju, dok bi trgovina sa Iranom bila dozvoljena pod striktnim pravilima međunarodnih i američkih sankcija, navodi AP koji imao uvid u taj dokument.
Arapske zemlje takođe zahtevaju gašenje katarske televizijske stanice „Al Džazira“ i njenih podružnica „Arabija 21“, „Rašd“, „Al Arabi el Džadid“ i „Midl ist aj“.
Među zahtevima se našlo i momentalno okončanje vojne saradnje sa Turskom na tlu Katara, kao i uklanjanje turske vojne tehnike, što u suštini znači da bi došlo do gašenja turske baze u Kataru.
Pored veoma jasnih zahteva, arapske zemlje su uputile i manje precizne zahteve, koji se mogu protumačiti i kao subjektivni, jer zahtevaju da se predaju „terorističke ličnosti“ i traženi individualci.
Drugi takav primer je finansijska naknada za gubitak života, kao direktan rezultat katarske politike, a suma bi bila određena u dogovoru sa Katarom.
AP ukazuje da nije jasno šta će se dogoditi ukoliko Katar ne prihvati sve te zahteve.
