Zašto muškarci u Evropi nose suknje

Neki od njih u znak protesta zbog kodeksa oblačenja dolaze na posao u haljinama i suknjama, a na društvenim mrežama ovo se postepeno pretvara u „fleš mob“. Portal „Meduza“ objasnio je šta muškarci žele da postignu izlazeći napolje u ženskoj odeći.

Stanovnik britanske grofovije Bakingemšir Džoi Bardž 19. juna je zbog vrućine došao na posao u kratkim pantalonama: na taj način je odlučio da se bori protiv nepravednog kancelarijskog oblačenja. Bardž je hteo da proveri da li će mu dozvoliti da ide po kancelariji golih nogu, kao ženama (kratke pantalone nisu dozvoljene za muškarce u poslovnom stilu oblačenje).

​Njegova pretpostavka je potvrđena: nisu mu dozvolili. Rukovodstvo je poslalo mladića kući da se presvuče navodeći da dođe u pantalonama, ali to Džoija nije zaustavilo. Nakon odlaska kući vratio se na posao u haljini iznad kolena koju je pozajmio od svoje majke. Istovremeno je postavio na Tviter nekoliko selfija u haljini.

Na ​njegov postupak reagovali su korisnici društvenih mreža i njegovi poslodavci: nakon nekoliko časova i njemu i svim zaposlenima u kompaniji stiglo je pismo da je kodeks oblačenja u njihovoj kompaniji revidiran. Sada je muškarcima dozvoljeno da na posao nose kratke pantalone nešto iznad kolena — crne, tamnoplave ili bež boje.

Postupak dovitljivog Britanca inspirisao je druge Evropljane da se pobune protiv polne diskriminacije u kodeksu oblačenja. Dana 20. juna u suknjama su na posao došli Francuzi — vozači autobusa iz Nanta. Jedan od članova sindikata objasnio je da vrućina i sunce u kombinaciji sa klima-uređajima koji ne rade čine temperaturu u kabini vozača nepodnošljivom, posebno ako ste u pantalonama. Drugi demonstrant je rekao da je zabrana kratkih pantalona potpuno neobjašnjiva, jer se sa putničkih sedišta ni ne vidi kako je vozač obučen.

​Ovo nije prvi put da muškarci protestuju protiv neugodnog kodeksa oblačenja. U leto 2013. godine u suknjama su na posao došli švedski vozači i mašinovođe: tada je temperatura u kabinama autobusa i vozova koji nisu bili opremljeni klimom dostizala 35 stepeni. Nakon toga, saobraćajna kompanija izašla je u susret muškarcima i revidirala pravila uniforme. U isto vreme su u Velsu suknje obukli 15-godišnjaci kojima nije bilo dozvoljeno da nose kratke pantalone u školi, ali su na kraju svi morali da se presvuku u pantalone.

​Suknje protiv nasilja

Vrelina nije jedini razlog zbog kojeg muškarci izlaze na ulice u suknjama. Tako su 2013. godine indijski muškarci obukli suknje kako bi skrenuli pažnju na problem seksualnog nasilja nad ženama. To nije bila zvanična akcija, organizatori su jednostavno pozvali učesnike da provedu svoj običan dan u suknji: da je obuku za posao, u prodavnicu ili u bioskop.

Muškarci u Turskoj takođe su 2015. izašli u suknjama u znak protesta protiv nasilja nad ženama. To se dogodilo nakon pogibije 20-godišnje Ozgedžan Aslan: devojku je pokušao da siluje vozač autobusa, ona se opirala, nakon čega ju je on ubio. Tada je na društvenim mrežama organizovan „fleš mob“ pod haštagom #ozgecanicinminietekgiy („obuci mini-suknju za Ozgedžan“): muškarci su postavljali svoje fotografije u kratkim suknjama i haljinama u znak protesta da izgled i odeća nijedne žene ne mogu da budu izgovor za nasilje.

Nakon napada na žene u Kelnu u noći 1. januara 2016. „protestu u suknjama“ pridružili su se stanovnici Amsterdama. Povod za protest bio je govor gradonačelnice Kelna Henrijete Reker, u kojem je ona svalila deo krivice za ono što se desilo na sâme žene. Na konferenciji za novinare posle napada, Rekerova je izjavila da žene treba da se ponašaju i oblače na određeni način da bi izbegle napade. Jedan od organizatora protesta u Amsterdamu objasnio je da su on i njegovi istomišljenici „želeli da promene taj način razmišljanja“. „Problem nije u tome kakvu odeću nose žene, problem je kako se ponašaju muškarci“, istakao je organizator.