„Špigl“ navodi da je imao uvid u dokumenta koja pokazuju da je BND imao listu od oko 4.000 „izabranih ključnih reči“ za nadgledanje u periodu od 1998. do 2006. godine.
To uključuje brojeve telefona ili faksova, imejl adrese Bele kuće, kao i ministara finansija i spoljnih poslova.
Među drugim „metama“ su se našle vojne institucije, uključujući američke vazduhoplovne i mornaričke snage, NASA, kao i Hjuman rajts voč.
Agencija AFP prenosi da BND nije želeo da dâ komentar „Špiglu“ povodom ovih navoda.
„Špigl“ je i krajem februara objavio da je BND dugo špijunirao novinare Bi-Bi-Sija, „Njujork tajmsa“, Rojtersa i drugih stranih medija.
Pozivajući se na dokumenta u koje je imao uvid, nedeljnik je tada pisao da je BND imao najmanje 50 brojeva telefona, faksa i imejl adresa novinara ili redakcija u celom svetu na svojoj listi takozvanih „selektora“ od 1999. godine.
Kako se navodi, meta špijuniranja bilo je nekoliko brojeva redakcija Bi-Bi-Si u Londonu i Avganistanu, „Njujork tajmsa“ u Avganistanu, kao i agencije Rojters u Avganistanu, Pakistanu i Nigeriji.
Bi-Bi-Si je reagovao saopštenjem da je razočaran ovakvim tvrdnjama i pozvao sve vlade da poštuju slobodu štampe.
Organizacija „Reporteri bez granica“ okarakterisala je navode o špijuniranju kao „monstruozan napad na slobodu štampe“.
BND ni tada nije želeo da komentariše navode „Špigla“.
Nemačka je vrlo oštro reagovala kada je 2013. procurila informacija Edvarda Snoudena da su američki agenti prisluškivali mete širom sveta, uključujući mobilni telefon Angele Merkel.
Francuska agencija AFP navodi da se kasnije ispostavilo da je upravo BND pomagao američkoj NSA da špijunira evropske saveznike.
