Ako je u Srbiji na unutrašnjem planu kontinuitet postala magična reč za formiranje nove Vlade Srbije, onda je balans ono što će se na spoljnopolitičkom planu očekivati od novog predsednika države Aleksandra Vučića.
Politiku balansa Vučić je uspostavio još kao premijer, a sa nove pozicije ovakva njegova politika moraće da bude ne samo dvostruko jača, već i mnogo pozornija, jer će u isto vreme morati da, sa jedne strane, prati ritam nove Vlade, u okviru ustavnih ovlašćenja, a sa druge strane, da održava političku ravnotežu van Srbije.
Dobrosusedski odnosi u regionu prioritet su i Evropske Unije, ali i same Srbije. Kao premijer, Vučić je uspevao da te odnose drži na nivou. Sada je na njemu kao predsedniku da ih unapred.
A zahtevi iz regiona već su spremni. Iz Bosne i Hercegovine od predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića se čulo da od „predsednika Vučića očekuje veće prisustvo (Srbije) u BiH“, kao i da „formalno Sarajevo neće moći da nađe ni najmanji izgovor da njegovu ulogu ne uvažava“. Svoju konstataciju Ivanić potkrepljuje činjenicom da je Vučić veoma prisutan u međunarodnim institucijama, kao i da se tokom izborne kampanje sreo sa Vladimirom Putinom i sa Angelom Merkel. To je po Ivaniću dovoljan parametar za Vučićev status u svetskim krugovima.
I Hrvatska je istupila sa svojim stavovima, napominjući da bi sada odnosi između dve države mogli da postanu opušteniji, ali nije propušteno da se navede da se očekuju da pitanje državne granice sa Srbijom na Dunavu, koje stoji otvoreno skoro 20 godina, sada konačno bude rešeno.
Vučiću na pleća pašće i podeljena Crna Gora u kojoj će morati da održi dobre odnose i sa zvaničnom Podgoricom, ali i sa onom Crnom Gorom koja ne podržava postupke tamošnjih vlasti.
Pitanje Kosova i Metohije očigledno će biti nešto na čemu će raditi i buduća Vlada Srbije koliko i sam predsednik. To pitanje i do sada je bilo hodanje po tankoj žici, a namera Prištine da „briselski dijalog“ podigne na nivo predsednika i namera buduće vlade Kosova da se tok i procedura dosadašnjeg dijaloga preispitaju, biće možda i najteži ispit i za novog predsednika i za novu Vladu.
Ulazak Srbije u EU bio je i ostao prioritet zvaničnog Beograda. U toj oblasti nova Vlada kao glavni pregovarač moraće da nastavi pravac koji je sadašnji predsednik uspostavio kao premijer, što neće biti lak zadatak jer će u nekom delu morati da se uspostavi nova politika poverenja sa novim ljudima koji budu vodili Vladu Srbije. U tom procesu, Vučić sa pozicije predsednika moći će uglavnom da bude posmatrač, ali ne i zvanični akter.
Po pitanju vojne neutralnosti Srbije novi predsednik je rekao da neće biti promene kursa, o čemu je već obavestio i NATO i ODKB.
Vučić će sa pozicije predsednika Srbije održavati balans između Rusije i SAD. Dve velesile, koje su politički trenutno na sasvim suprotnim stavovima, imaju svoje interese u Srbiji, za koju su obe veoma važne. Vučić je na vreme, još iz premijerske stolice, shvatio da je glavni pokretač i države i društva kapital. Sa druge strane, hteli to da priznamo ili ne, tek, Vučić je taj koji je ukapirao da što je više stranih investicija — to je zemlja bezbednija.
