Svrha inicijative je poboljšanje saradnje zemalja između Crnog mora, Baltičkog mora i Jadranskog mora. Osim Poljske i Hrvatske, inicijativu čine Češka, Slovačka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Estonija, Austrija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Slovenija.
Odluka da se sastanak održi u Varšavi, umesto u Vroclavu, doneta je iz „logističkih i bezbednosnih razloga“, nakon što je iz Bele kuće potvrđeno da će skupu prisustvovati predsednik SAD Donald Tramp, koji će nakon toga otići na skup Grupe 20 u Hamburgu u Nemačkoj.
Prema saopštenju Bele kuće, Tramp će samitu prisustvovati kako bi demonstrirao njihove „jake veze sa Centralnom Evropom“.
Među ciljevima inicijative jeste želja da se osnaži položaj Srednje Evrope, ali i da se regija predstavi kao privlačan ekonomski partner Americi.
Poljski list „Gazeta viborča“ citirala je jednog češkog diplomatu koji tvrdi da Prag odbija da učestvuje u skupu „Tri mora“.
Ideja „Tri mora“ dosta podseća na inicijativu poljskog lidera Jozefa Pilsudskog, koji je predlagao stvaranje plana zvanog „Intermarijum“. Prema ovom planu, u novoj federaciji našle bi se baltičke države (Litvanija, Letonija, Estonija i Finska), Belorusija, Ukrajina, Mađarska, Rumunija, Jugoslavija i Čehoslovačka.
Ova ideja oslanjala se se na poljsko-litvanski komonvelt, koji se protezao od Baltika do Crnog mora od 14. do kraja 18. veka.
Analitičar Adam Vjelomski kaže sa Sputnjik da je ovaj koncept prvobitno sugerisao da bi Poljska postala defakto vodeća sila ovog projekta. Zbog toga je ova ideja često tumačena kao čin poljskog imperijalizma.
„Mislim da svako ko poznaje poljsku istoriju i poljsku političku misao može da vidi istu stvar u Inicijativi ’Tri mora‘: Poljska želi da stvori federaciju pod svojom neformalnom kontrolom. To je kod Čeha uključilo alarm, koji su od starta bili sumnjičavi“, kaže Vjelomski.
On napominje i da su države koje bi trebalo da se učlane u ovu federaciju ekonomski uglavnom slabe, a imaju i međusobnu istoriju sukoba.
Podrška SAD bi mogla da postane veza koja će zapečatiti uniju kako bi mogla da postane nezavisna struktura između Rusije i EU.
Mana ovih zemalja jeste i u tome što zavise od Zapadne Evrope, a bez nemačke ekonomije, one praktično i ne postoje.
Projekat je slab i politički, jer nema mnogo zajedničkih interesa koji povezuju ove zemlje. Neke od njih su oprezne prema Nemačkoj i ne vide Rusiju kao problem, a kod drugih je situacija suprotna.
Na kraju, postavlja se pitanje da li će ovaj projekat postati istinski američki ili će ostati samo ideja jednog predsednika, Donalda Trampa.
Osim toga, Vjelomski kaže da je Češka bliža Nemačkoj i Zapadnoj Evropi nego Istočnoj Evropi. Jedino što ih spaja s Poljskom jeste odupiranje da se prime izbeglice, ali to nije dovoljno da bi se pravio novi blok.
Mađarska, opet, stalno manevriše između Berlina i Moskve, pokušavajući da održi dobre odnose s obema silama, dok Varšava nema dobre odnose ni sa jednima ni sa drugima.
